Čelik za titulu u Istanbulu kalio se i u Srpskoj Atini. Kakvu je ulogu u istorijskom podvigu imao KK NAP i jedan stan u novosadskoj ulici Maksima Gorkog, otkrili su nam sportski radnik iz Srpske Crnje i veliki partizanovac Saša Popov, odnosno trener-stvaralac Dragan Kecojević.
– U tom stanu bili su smešteni momci iz NAP – Munižaba, Jalovi, Maljković, Rebrača. Ja sam se kao košarkaš Radničkog družio sa njima. Sa Rebračom sam dva-tri meseca delio dva kreveta u dnevnoj sobi smeštenih u „ge”, on je koristio duži deo – priseća se Popov uz osmeh.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Sudbina crnog „alfa romea”
– Đorđević i Zvezdin Nebojša Ilić služili su vojsku u Novom Sadu, Sale je vozio crni „alfa romeo”, koji je bio parkiran ispred kasarne. Kad izađu, dođu prvo kod nas u stan, ispod kojeg je bio čuveni kafić „Gorki”, jer su tu držali civilku, pa se odatle kretalo u provod. Kasnije, kada sam pronašao svoj stan, često me je Sale tom čuvenom „alfom” vraćao kući, pa produžavao u kasarnu. „Alfu” je kasnije vozio Koprivica, da bi završila kod Rebrače. Sale nam je ostavljao karte za one čuvene utakmice s Jugoplastikom, sećam ga se iz tog vremena, baš je bio drugar, lafčina – otkrio je tadašnji student ekonomije.
Čuveni vojvođanski trener Dragan Kecojević kaže da iz tog perioda ima milion anegdota.
– Đorđević i Nebojša Ilić su se jednog dana pojavili i zamolili da treniraju sa nama u NAP. Znam da je Sale nešto bio ljut na Dušana Ivkovića, jer nije pozvan za Evropsko prvenstvo u Zagrebu 1989. godine, otišao je u vojsku, ali nije hteo da trenira sa našim gradskim rivalom Vojvodinom jer ih je baš Duda tada vodio. Bili su to dobri momci, beogradski mangupi u najpozitivnijem smislu, nama su podizali kvalitet rada na treningu i igre kroz prijateljske utakmice. Lepe uspomene me vežu za taj period.
Noga u d*pe zbog sebičnosti
Popularni Kele otkrio je neke detalje iz saradnje sa budućim šampionima Evrope.
– Odvedem ekipu u Vrbas na prijateljsku utakmicu, saznaju tamo ljudi i dođe ih 1.500 na tribine. Đorđević i Ilić krenu da igraju sami, a ja im u nekom trenutku dam ključ i oteram ih u svlačionicu zbog sebičnosti. Sale onako mangupski krene da mi se izvinjava i šapuće: „Nemoj, treneru, molim te, evo sve ćemo lopte da damo Rebrači i Munižabi, ako te slažem, šutiraj nas nogom u d*pe do svlačionice.” I ostavim ih ja, naravno, u ekipi, sve je posle bilo u redu.
Đorđević je i kao klinac pokazivao kakav ima osećaj za košarku.
– Ne mogu da kažem sa stopostotnom sigurnošću, ali sigurno je javio Duletu Vujoševiću za Rebračin potencijal. Jednog dana javlja se meni Rebračin otac i počne nešto da mi mulja, kao, neće doći na trening, idu na neku svadbu. Ja mu kažem: „Nemojte da me lažete, vodite ga u Partizan.” Čujem se ja posle s Duletom, s kojim sam oduvek imao izvanredan odnos, i kažem mu: „Ne uzimaj ga sad, ne treba ti, neće igrati. Ja ću ga vaditi iz igre samo zbog pet ličnih.” Dule je shvatio i vratio nam ga odmah. Mnogo sam voleo da radim sa Rebračom, strašno je napredovao u tom periodu – istakao je Kecojević.
Piše: Damir Radović
Ovu, ali i ostale priče, možete naći u štampanom dnevnom izdanju Objektiva za 16.4.
Bonus video:
Komentari (0)