Olgu Sviripu iz Ukrajine je 24. februara u 5.30 ujutro probudio „najtopliji zagrljaj koji je ikada dobila od svog muža“. Rekao joj je “Molim te probudi se, počelo je”.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ovako je ova Kijevljanka za BBC počela da opisuje prvi dan ruske ofanzive koji ju je, ako i mnoge, zatekao u krevetu.
Dva sata kasnije, bila je nagurana u mali kombi sa svojim mužem, najboljom prijateljicom i četvoricom neznanaca, kako bi započela ono što se pretvorilo u 18-časovno putovanje od Kijeva do relativnog bezbednog Rivna, na zapadu zemlje.
– Spakovali smo najvažnije stvari – dokumente, laptopove, punjače. Muž mi je napunio ranac knjigama i rekao: „Možda je težak, ali će te zaštititi u slučaju granatiranja“.
Olgin laptop je bio važan jer je ona, kao i mnogi Ukrajinci, želela da nastavi sa radom uprkos tome što joj se život okrenuo naopačke i što se našla i strašnim okolnostima. Time, kako je rekla, skreće misli sa beskrajnog toka vesti i stalne anksioznosti zbog svojih prijatelja u gradovima koji su žestoko granatirani.
Ona radi za softversku firmu “Intelias”, a istu priču pričaju i mnoge njene kolege.
Aleksandar Bilik je živeo u Harkovu, blizu ruske granice, i znao je da dolazi rat.
– Čak i u mom najgorem scenariju, nisam mogao da zamislim da ćemo se probuditi u 4.30 ujutro zbog eksplozija. Ali jesmo – kazao je on za britanski javni servis.
Okupili su sve članove porodice, uključujući i dvogodišnjeg sina, i u dva porodična automobila krenuli na trodnevnu vožnju zapadno do Ivano-Frankovska,
– Put je bio užasan, stotine ljudi je napuštalo grad. U jednom trenutku moja žena je morala da doji i to je uradila bez zaustavljanja automobila – priseća se Bilik.
U dva grada u koja su svratili usput su im pomogli kolege i prijatelji, a lokalni tim iz “Inteliasa” pomogao im je da pronađu stan kada su stigli. Sledećeg ponedeljka, Aleksandar se vratio na posao.
– Svakog dana idem u kancelariju i pokušavam da završim hitne zadatke dok moj prelepi grad biva uništen – rekao je on.
Bilik takođe svakodnevno telefonira prijateljima koji su ostali u Harkovu i “samo se nada da će odgovoriti na poziv”.
Firma je, kao i mnoge druge, pokušala da preseli svoje zaposlene ili na zapad Ukrajine ili u Krakov u susednoj Poljskoj.
Kovid im je pomogao
Endrju Pavliv je izvršni direktor softverske firme N-iKs, jedne od najvećih u Ukrajini. Od početka sukoba, mnogi njegovi zaposleni su se preselili u Lavov, gde je on i smešten. Čak se i iselio iz svog doma da bi primio neke zaposlene.
On je za Bi-Bi-Si rekao da njegova firma radi sa oko 80 odsto svog uobičajenog kapaciteta, opslužujući niz klijenata iz celog sveta
– Smatramo da je važan deo rata dati ljudima posao i nastaviti sa plaćanjem poreza. Ljudi vole da dolaze na posao – rekao je on za Bi-Bi-Si.
Rekao je da je pandemija „pomogla“ jer je to značilo da su ljudi navikli da rade na daljinu, ali razmere invazije su ga iznenadile:
– Očekivali smo da će se nešto desiti i bili smo spremni za eskalaciju sukoba na istoku. Razmere su mnogo veće nego što smo mislili da će biti, ali smo se brzo reorganizovali. Naša kompanija radi sa vojskom i pomažemo u povezivanju vladinih institucija i u sajber bezbednosti. Naši profesionalci pomažu specijalnim snagama – rekao je Pavliv.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)