Neretko se dešava da se naši gosti izuvaju u hodniku ili pred vratima, ali ima i onih gostiju koji misle da je to nekulturno. Bilo kako bilo, ta situacija može biti jako neprijatna i za gosta i za domaćina.
Tradicija izuvanja pred vratima vuče poreklo iz istočanjačkih zemalja, gde je apsolutno nezamislivo ući u kuću sa cipalema na nogama. To se odnosi i na sopstvenu, ali i na tuđu kuću. Istočnjački narodi veruju da ako se gosti ne izuvaju pred vratima, za sobom ostavljaju negativnu energiju. Biti obuven u kući, u Japanu, znači nepoštovanje domaćina, a ovaj običaj se poštuje i u nekim skandinasvkim zemljama, u Turskoj, u Londonu, Berlinu, Rimu i mnogim drugim krajevima sveta. U Srbiju je ovaj običaj došao iz Turske, gde je potpuno uobičajeno da u kući hodate bosi, jer se na podovima sedi, jede i pije.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Izuvanje je izazvalo ozbiljnu debatu na društvenim mrežama u Srbiji.
– Da li si svesna da ispred skoro svakih vrata u tvojoj zgradi stoji obuća! Grozno! Nit’ manje zgrade, nit’ više seljaka – ova rečenica podigla je prašinu na društvenim mrežama i pokrenula debatu da li je ispravno izuvati se ili ne. Ali kako kažu pojedinci, o tome nema nikakve rasprave.
– Gde god da vas je život odneo, bez obzira na geografski položaj, jednu stvar nikada nećete moći da ostavite iza sebe – a to je kućno vaspitanje. Za razliku od mog rodnog mesta gde je izuvanje oduvek bilo obavezno, u Beogradu sam se susreo s praksom koja je u najmanju ruku odvratna.
Još kao klince majka je brata i mene redovno vraćala s ulaznih vrata. Zna se, prvo izuvanje, ostavljanje obuće u plakar, pa tek onda ulazak u kuću. Vrlo brzo mi je to postala praksa pa to radim i kada odem u goste (osim kada mi je probušena čarapa). Međutim, nismo svi isti.
Cipele ispred vrata
Više od deset godina živim u Beogradu i isto toliko vremena se svađam sa cimerima koji se više ne izuvaju u stanu, iako se u svojoj kući uredno poštuje pravilo izuvanja. Ne sećam se da sam ikad više saosećao sa svojom majkom nego kada mi u stan uđe deset osoba i iza sebe ostave kaljugu. Na sve to dodajte blato, sneg, prašinu, bacile i još milion mikroorganizama. E, nećeš. U tom trenutku citiram Risku iz “Srećnih ljudi”: “Ja to neću da čistim!”
Osim što je estetski lakše, jer, budimo iskreni, treba to posle očistiti, izuvanje je za mene oduvek predstavljalo nivo poštovanja prema domu i domaćinu u čiju kuću ulazim. Osim kada oni sami insistiraju da se ne izuvam. Tada sam siguran da mi je u nekim prethodnim posetama bila bušna čarapa ili su mi zaudarale noge. Šalu na stranu, taj običan i minimalan gest mi je oduvek govorio da neki ljudi imaju više saosećanja i poštovanja kada ulaze u moju kuću. I sve se svodi na politiku – ja tebi, ti meni.
Kada bih mogao da biram između unošenja blata i izuvanja u nečijem stanu, “seljak” u meni bi uvek izabrao ovu drugu opciju.
Međutim, kada sam video da je fotografija iz jedne beogradske zgrade na kojoj je obuća poređana ispred vrata izazvala toliku raspravu, nisam se iznenadio. Ipak, to nema veze sa tim ko je od nas veći seljak. Ni od toga ne možeš pobeći, ma gde otišao.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)