Vilijam Berns je rekao Nemcima da bi trebalo da zatvore gasovod Severni tok 2 ako Rusija napadne Ukrajinu.
Sjedinjene Države su poslale direktora Centralne obaveštajne agencije u Berlin i Kijev uoči zvanične posete državnog sekretara tom regionu, u okviru napora da ubede evropske države da pristanu na oštriji odgovor Moskvi i u znak podrške Ukrajini. Ističe se da takav pristup komplikuju tesne ekonomske veze evropskih država sa Rusijom.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Direktor CIA Vilijam Berns posetio je prestonice Nemačke i Ukrajine nekoliko dana pre dolaska šefa diplomatije Entonija Blinkena ove nedelje da bi se sastao da ključnim evropskim saveznicima.
Berns, bivši ambasador SAD u Rusiji, izvestio je nemačkog kancelara Olafa Šolca i obaveštajnu zajednicu o rusko-ukrajinskoj krizi i mogućim scenarijima. On je rekao da bi Berlin trebalo da zatvori nedavno završeni gasovod Severni tok 2 od Rusije do Nemačke, u slučaju invazije na Ukrajinu.
Predsednik SAD Džo Bajden rekao je juče da je jasno poručio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da će svaki prelazak ruskih vojnih snaga u Ukrajinu biti smatran invazijom. On je u obraćanju novinarima rekao da su SAD spremile dugačak spisak sankcija u slučaju invazije.
Ranije su američki zvaničnici kazali da je Vašington sa evropskim partnerima sastavio plan za uvođenje finansijskih sankcija koje bi pogodile osetljive sektore ruske ekonomije.
Blinken se juče u Berlinu sastao sa britanskim, francuskim i nemačkim zvaničnicima.
– Bez obzira na to koji put Rusija izabere, naići će na jedinstvo SAD, Nemačke i naših saveznika – rekao je na konferenciji za novinare sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok, preneo je Rojters.
Nemačka je igrala vodeću ulogu u okupljanju drugih evropskih država oko uzastopnih odluka o sankcijama Rusiji nakon aneksije Krima 2014, ali je takođe pazila da ne provocira svog istočnog suseda, prvenstveno zbog velikog oslanjanja nemačke privrede na ruski gas.
Nemačka i Rusija su povezane gasovodima Severni tok 1 i Severni tok 2. Ovaj drugi, koji očekuje odobrenje pre puštanja u rad u drugoj polovini godine, udvostručio bi postojeći kapacitet Severnog toka 1.
SAD vide zatvaranje Severnog toka 2 kao ključni aspekt transatlantskog odgovora na rusku agresiju, prema zvaničnicima uključenim u razgovore.
Navodi se da je Berns poslat u Berlin nakon što se Šolc uzdržao od toga da objavi da će Nemačka zamrznuti gasovod u slučaju ruske invazije, prema rečima američkog zvaničnika upoznatog sa detaljima posete. Kancelar i njegovi saradnici su privatno dali takva uveravanja, tvrde američke diplomate, ali do sada to nisu rekli javno. Šolc je poslednjih dana izbegavao da odgovori na pitanja novinara o sankcijama za gasovod.
Ako Rusija napadne, EU, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i drugi saveznici bi verovatno uveli svoj paket sankcija – finansijske mere protiv ključnih ruskih industrija, poput energetike, kažu zvaničnici u Vašingtonu.
Najoštrije ekonomske sankcije bile bi odsecanje Moskve od međunarodnog bankarskog sistema Swift i pristupa američkim dolarima. Jedan nemački list je nedavno objavio da je Zapad isključio takav potez. Navodi se da Putin zna da bi se mnogi u Evropi borili protiv bilo kakvih Swift sankcija, naročito ako Rusija zapreti da će se osvetiti uskraćivanjem energenata Evropi tokom zime.
Zvaničnici SAD kažu da značajnije mešanje Rusije u Ukrajini koje ne bi predstavljalo invaziju ne bi rezultovalo velikim paketom sankcija, nego bi Vašington i evropski partneri uveli blaže mere.
Prenosi se mišljenje nekih analitičara da bi Kremlj mogao podesiti agresiju u Ukrajini kako bi sprečio ozbiljne sankcije. Manje otvoreno mešanje u Ukrajini moglo bi da dovede do debate u Briselu između zagovornika čvrstog odgovora i zemalja koje su istorijski bliže Rusiji o tome da li je odgovor potreban.
U sredu su isplivale podjele u Evropi kada je francuski predsjednik Emanuel Makron pozvao ostale članice EU da sastave predloge za novi bezbjednosni sporazum sa Rusijom, koji mora osigurati da Evropa brani svoje interese.
– Bezbednost našeg kontinenta zahteva strateško ponovno naoružavanje Evrope kao sile mira i ravnoteže, posebno kada je u pitanju dijalog s Rusijom – rekao je Makron na sednici Evropskog parlamenta u Strazburu.
Bajdenova administracija ne obeshrabruje Evropu da igra vodeću ulogu u svojoj bezbednosti, ali želi da osigura da se Vašington i NATO, kojim dominira američka vojska, blisko konsultuju oko strateških pitanja koja utiču na kontinent.
U analizi se dodaje da neke bivše sovetske države koje su sada u EU i NATO više vole da vojni savez, a ne zvaničnici EU u Briselu – preuzme vođstvo u odvraćanju Rusije od potencijalnih intervencija u istočnoj Evropi.
Zbrka oko Bajdenove izjave
Bajden se juče trudio da pojasni američku politiku u vezi sa mogućom ruskom invazijom pošto su njegovi komentari o tome kako bi Amerika mogla odgovoriti na “manji upad” izazvala pitanja o intervenciji SAD.
– Ako bilo koje, bilo koje okupljene ruske jedinice pređu ukrajinsku granicu, to je invazija – rekao je Bajden novinarima u Beloj kući. Uslediće “oštar i koordinisan” ekonomski odgovor koji je detaljno razmotren sa saveznicima i predstavljen ruskom predsedniku, rekao je.
Bajden na konferenciji u sredu
Bajden je na konferenciji za novinare u sredu rekao da bi Rusija mogla platiti manju cenu za slučaj upada, a ne invazije, i ukazao na izvjesnu neslogu među NATO saveznicima.
Zvaničnici Bele kuće su se trudili da pojasne poziciju SAD.
– Ako bilo koje vojne trupe pređu granicu, to je invazija – rekla je portparolka Bele kuće Džen Psaki.
Pitanje šta predstavlja invaziju na Ukrajinu prethodno je bilo predmet debate između američkih i nemačkih diplomata tokom razgovora kada bi Severni tok 2 mogao biti onesposobljen.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)