Vaterpolisti Srbije po ko zna koji put su obradovali naciju osvajanjem medalje na najvećim takmičenjima. Od ove poslednje, zlatne na Olimpijskim igrama, nema veće i sjajnije. A naši „delfini” nas razmaziše, pa samo zlato i donose – prvo iz Rio de Žaneira 2016, pa sad i iz Tokija. Postoji način da se na prvu šraubu izmeri koliko su nas puta vaterpolisti obradovali u poslednjih 18 godina – ako znamo da je kapiten reprezentacije u Tokiju Filip Filipović debitovao 2003, a da mu je zlato u Japanu 35. odličje u reprezentativnoj karijeri, e pa eto, bar toliko puta.
Ali polako, a šta ćemo s vremenom pre Filipovića i čarobnih Andrije Prlainovića, Milana Aleksića, Gojka i Duška Pijetlovića, Branislava i Stefana Mitrovića – sedmorice veličanstvenih kojima je finale u Tokiju protiv Grčke bilo poslednja reprezentativna utakmica.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Mnogo mi je drago što posle ovih Olimpijskih igara više ne moram da tvrdim da sam jedini sa dve zlatne olimpijske medalje, jer mi je više muka da pričam da sam jedini! Imamo sad i divnu Milicu Mandić i sjajne vaterpoliste – kaže za Objektiv legendarni Igor Milanović.
Poslednja četvrtina uz suze
A evo kako je veliki šampion doživeo zlato vaterpolista iz Tokija…
– Poslednju četvrtinu gledao sam sa suzama u očima! Mislim da mi je draže bilo kad su oni uzeli zlato nego ja! Zamišljao sam sebe u toj situaciji i zaista ne znam da li bih uspeo ovako kao što je Dejan Savić uradio, eto. Ovo je najveći uspeh i u istoriji jugoslovenskog i srpskog vaterpola! Savić njih priprema da budu motivisani u četvrtfinalu i polufinalu. Video sam s kojom ozbiljnošću i obavezom on ulazi u sve to i koliko zna kako treba da radi sa igračima s kojima nije lako kad su na kraju karijere i osvojili su sve živo. Koliko sam ja video – Filipović, Prlainović, Pjetlović, Mandić i Mitrović bili su najmotivisaniji u ekipi, to uopšte nije bilo lako, i zato osećam poštovanje i divljenje prema Saviću.
Uvek nezgodno pitanje za trenera, ko se istakao među „delfinima” u Tokiju…
– To je nezahvalno za trenera, vidite da ni Dejan Savić to nikada i ne ističe, ali ajde ako moram da kažem, pošto je ovo novinarsko pitanje, a ja nisam u zvaničnom protokolu – onda Bane Mitrović. Izvanredno je branio, takvu je sigurnost ulivao. Zatim Pjetlović, Prlainović, Mandić, pa fantastični Filipović. A od mlađih, koji su prvi put na Olimpijskim igrama, Strahinja Rašović i Đorđe Lazić – rekao je Milanović, praktično odgovorivši na pitanje ko je najbolji – svi su najbolji.
Profitirali smo i mi mali
U svetlu igara „delfina” u Tokiju, kako to obično biva kad se ostvaruju vrhunski rezultati, kreće i popularizacija samog sporta, koji dobija na ceni i u zemlji i u inostranstvu.
– Godinu dana me niko nije zvao za trenera, a usred Olimpijskih igara dobio sam nove ponude – od jednog rumunskog kluba i reprezentacija Kine i Australije. Ne krijem tu ništa, ali pregovore vrše drugi ljudi u moje ime… Ne znam ni sam da li bi mi tu odgovaralo da se upustim u nešto novo ili ne bi, ali hoću da kažem da smo, pod naletom rezultata koje imaju ovi veličanstveni momci s Dejanom Savićem na čelu, i mi mali profitirali na neki način – zaključio je Milanović.
Piše: Vojin Jovanović
Sve o ovoj, ali i ostalim temama iz sveta sporta, politike, društva, ekonomije, zabave čitajte u dnevnom izdanju novina Objektiv.
Bonus video:
Komentari (0)