Niko ne zna koliko bombi krije minsko polje neeksplodiranih sredstava zaostalih iz 1991. godine oko napuštenog objekta u Ležimiru na Fruškoj gori, gde su se pre trideset godina obučavale “crvene beretke”.
Ipak, neznanje i ludost onih koji prolaze ovom trasom koja je obeležena kao opasno područje, igrajući se sa svojom sudbinom, gotovo da su postale normalna pojava na ovom mestu poslednjih meseci.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kako za Objektiv navodi ratni vodni invalid Nenad Bojandić iz Ležimira, koji je i pokrenuo akciju obeležavanja minskog polja, na desetine planinara je ovaj deo Fruške gore uvrstilo u svoju rutu, od koje ne odustaju.
– I sam sam pre trideset godina kao član “crvenih beretki” ovde bio na obuci. Baš u jesen 1991. godine, jedno veče, dok smo bili u krevetima, naišla je divlja svinja i mina je eksplodirala, a mi smo digli uzbunu jer smo mislili da je napad. Iako sam brzo otišao u rat, nisam zaboravio ovaj događaj, sve do prošle godine, kada sam sa šumarima obeležavao stabla.
Kada je neko rekao da ih obeležimo i u delu gde je nekada bio centar za obuku, odmah sam okrenuo drugove iz “beretki”, koji su mi potvrdili da i oni znaju da tu ima mnogo mina. Jedan se čak setio da su tri eksplodirale. Takođe, i meštani su potvrdili da čuju eksplozije često, ali da su mislili da su u pitanju lovci. Ubrzo je i čovek koji je u to vreme bio glavni miner potvrdio da se u ovom delu nalazi minsko polje i Centar za razminiranje je postavio table o upozorenju. Međutim, mnogi se oglušuju o njih – kaže Bojandić.
“VODIČ” ZNA BOLJE
Naš sagovornik navodi da je grupa od 30 mladih planinara pre izvesnog vremena prošetala duž celog minskog polja, a iako ih je molio da se ne igraju sa životom, oni su se oglušili o njegove reči.
– Kažu, tu nam je ruta, imamo iskusnog vodiča! Iako sam im kazao da rizikuju svoj život, nisu me ni pogledali. Taj magarac je poveo mladiće direktno kroz minsko polje. Neko od njih je mogao da zgazi na “paštetu” i da ga raznese – kaže naš sagovornik.
NASTRADALA DECA
Meštani kažu da su pre 20 godina mine pretvorile troje dece u invalide.
Duško Vlainović (57) ističe da se uprkos svemu ne plaši, ali da šetnja po minskom polju nije za igranje.
– Jednom je otkinulo ruku, drugi je ostao bez očiju. Ko zna koliko mina još ima, a narod tu prolazi uprkos zabrani – kaže Vlainović.
I Vasa Lešković (24) iz obližnjeg Šišatovca kaže da je mnogo svedočenja o minskom polju.
– Priča se da postoji karta gde sumine, ali niko ne zna gde je ona. Voda je isprala nešto, ali sigurno je da i dalje nije bezbedno – navodi naš sagovornik, dok njegov komšija Mirko Filipendić kaže da uzaludno upozorava planinare namernike da ne prolaze kroz polje smrti.
– Jedan dečak je tu pre mnogo godina sklanjao granje i otkinulo mu je nogu. To treba da imaju na umu svi koji prolaze tuda. Ipak, Jova Mašić (64) tvrdi da su kapetan Dragan i njegovi vojnici zaboravili da prijave minsko polje, ali da je gotovo siguran da je ovaj predeo čist što se tiče mina.
Piše: Sanja Radovanović
OVU I OSTALE AKTUELNE TEME MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 23. JUL
BONUS VIDEO:
agape