14.6.2019, 45 stepeni. U pres-salu stadiona u Humskoj ulazi momak za koga prvo pomislismo da je vaterpolista. “Mora da sam na pogrešnoj konferenciji, mada nam je javljeno da ovde predstavljaju Crnogorca”, prošlo mi je kroz glavu.
Međutim, odmah za njim su ušli dobro poznati ljudi iz crno-bele fudbalske sekcije, pa je bilo jasno da je to pravo mesto.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Tog dana za Partizan je potpisao Igor Vujačić, neko bez koga se trenutno ne može zamisliti odbrana tima iz Humske. Ali, put do tog epiteta nije bio lak.
Zeta je njegov matični klub. Podgorica rodni grad. A, tranzicija do jednog od najboljih štopera lige duga i nimalo naivna.
Još kao tinejdžer okušao se u Vojvodini. Vrlo brzo i u Poljskoj u Lođu. Kratko Mogren, te povratak u Golubovce. Kada pomislite na igrača koji je period od 20. do 25. godine života proveo u Zeti, vrlo moguće da ne biste potom očekivali drastičan napredak i skok.
Igor Vujačić je ipak primer da radom, trudom i zalaganjem sve može.
Stigao je na mala vrata u Humsku. U tom trenutku, crno-beli su bili oraspoloženi osvajanjem Kupa pobedom nad Crvenom zvezdom. Isto tako, poprilično popunjeni na pozicijama štopera. Strahinja Pavlović je u šest meseci nagovestio svoj potencijal, Bojan Ostojić je bio stub, oslonac i mentor, a Mark Valijente neko ko je u kratkom vremenskom intervalu pokazao šta znači ponići u Barseloninoj “La Masiji”. Vujačić je u tom momentu bio četvrti izbor.
Da stvari budu interesantnije i godinu dana kasnije njegov status se nije drastično promenio. Došlo je do nekoliko promena, ali i dalje nije bio u prvom planu kod Sava Miloševića. Maki Banjak, Uroš Vitas, Bojan Ostojić, te Svetozar Marković.
Prodaje Vitasa, pa i Nemanje Miletića, što je prekomandovalo Banjaka na poziciju desnog beka, otvorile su prostor za crnogorskog reprezentativca.
Jesenji deo takmičarske 2020/21 definitivno je najbolji period u karijeri snažnog defanzivca i odskočna daska za dalje individualne rezultate. To se ujedno i poklapa sa dolaskom Aleksandra Stanojevića na klupu.
Prosto su neverovatni rezultati Partizana i Crne Gore kada je on u septembru počeo da dobija ulogu startera. U pet utakmica kluba i isto toliko nacionalnog tima, nije primio nijedan gol, a u tih 10 susreta zabeležio je devet pobeda i jedan remi.
Uz to, u Ligi Nacija je bio u timu kola.
Stanojević ga je upario sa Svetom Markovićem, Banjak je pao u drugi plan, a Partizan je počeo da deluje granitno pozadi. Doduše, taj niz bez primljenog pogotka se morao završiti, a to se desilo protiv Novog Pazara, doduše u pobedi od 4:1.
To kao da je razljutilo Vujačića, pa je u naredna tri kola čak dva puta bio strelac. Godinu i po dana se čekao njegov prvenec u crno-belom dresu, a onda u par dana dva “komada”. Prvo Radniku i to u vrlo bitnom momentu, pri 0:0 u finišu prvog poluvremena, zatim i protiv Inđije.
I tako, mislili smo da je momak vaterpolista kada smo ga prvi put videli u Humskoj, a pokazalo se da je jedan od najpouzdanijih defanzivaca koje Partizan ima.
Humskom će se oriti huk navijača: Iako je publika zabranjena, smrtne tišine više neće biti! (VIDEO)
Komentari (0)