Cyber seks, koji po definiciji predstavlja online četovanje sa nekom osobom u svrhu postizanja orgazma, po logici stvari usko je povezan, ako ne i ekvivalentan masturbiranju.
S tim u vezi, fenomenološki gledano, on je prošao ili prolazi iste faze neprihvatanja, odbijanja i kritike, kako negativne, tako i pozitivne, koje je prošla i čuvena onanija.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Pretpostavljam da nije potrebno naglašavati kako cyber seks ne predstavlja gledanje svedostupnih porno sadržaja na internetu i istovremeno treniranje vršnjaka i desnice, jer to je, razume se, obična masturbacija samo sa vizuelnim efektima.
Cyber seks podrazumeva da dok sve to radiš, ili bilo šta slično, na drugoj strani imaš i saučesnika koji je online i napaljen isto kao i ti. S tim u vezi zvuči čudno da neko može da ima nešto protiv takvog vida zabave, jer kada smo napaljeni, svakome je cilj da pronađe nekoga ko je u istom stanju i s njim organizuje instant zadovoljstvo.
Klik na internet i odlazak na bilo koji sajt za seksualni chat dovodi te nadomak željenog instant zadovoljstva, ukoliko ubodeš pravi predmet žudnje, jer ona je suština cyber seksa, s obzirom da partnerku ili partnera sa kojim si u komunikaciji, barem u tom istom trenutku ne možeš fizički imati uz sebe. Važna stvar kod ovog tipa seksa je i to što on ne nameće emotivnu vezanost za partnera, mada se ona svakako ne isključuje.
Oni koji propagiraju cyber seks, a pogotovu oni koji su, žargonski rečeno, njegovi najveći fanovi uglavnom upravo tu žudnju ističu kao najveći kvalitet ovog tipa intimnosti. Njima u datom trenutku libido jača to što im osoba sa kojom seksualno komuniciraju nije potpuno dostupna, jer je ne mogu imati fizički, ali jeste u svakom drugom smislu.
Logično, među najčešćim ovisnicima o seks su i oni nesigurni i stidljivi koji ovo doživljavaju kao siguran način da ga imaju. Makar i virtuelno. Među njima se, naravno, krije i najviše onih sa ozbiljnijim psihološkim problemima, zbog čega je između ostalog cyber seks i toliko osporavan, pri čemu oni koji to rade zaboravljaju kako su pomenuti ekstremi sa primesama seksualne manijakalnosti ipak bezbedniji dok su ispred računara i primenjuju virtuelan seks nego dok se šetaju ulicom.
Cyber seks je odličan za ljude koji su nesigurni u seksualnoj komunikaciji tj. za one koji imaju problem prilaska bilo kome sa seksualnim opservacijama u realnom svetu. Ovaj virtuelni teren je odličan za njih da steknu neophodno samopouzdanje. Naravno, pod uslovom da to zaista i shvate kao vežbu tj. da im ovo četovanje ne postane opsesija usled osećaja sigurnosti i neodbijanja koje im pruža.
Zagovornici cyber seksa ističu kako je on odličan i zbog toga što sprečava širenje polnih bolesti, te predstavlja najsigurniji oblik seksa. Međutim, ukoliko bismo tako razmišljali onda nijedan drugi nikada ne bismo primenili.
Naravno, popularnosti cyber seksa doprinosiće i razvoj tehnologije, jer sa svim 3D, 4D, 6D i ko zna kojim sve još efektima koji će nam ona pružiti to zaista može da bude seks budućnosti, ali u ovom trenutku najbolje je da on ostane lek za ispunjenje trenutnih seksualnih želja ili oslobađanje od stresa ukoliko si bez stalnog partnera.
Zaključak je, naime, da uprkos tome što se virtuelni seks sa mnogih strana napada i osporava, često neargumentovano i besmisleno, njega treba probati, pa po potrebi i upražnjavati, jer ako imaš kontrolu nad onim što radiš – ne možeš zastraniti tj. postati ovisnik o njemu.
Cyber seks je najbolji kad je u balansu sa onim realnim i kada ga upražnjavaš kako bi nešto novo naučio, ojačao svoj libido i proširio seksualne vidike kroz komunikaciju sa nekim podjednako otvorenim sa kojim deliš fetiše, seksualne fantazije i slično, a pritom ste daleko. Pogotovo ukoliko imaš problem da verbalizuješ svoje fantazije, ovo je idealan način da stekneš sigurnost u tom smislu.
Komentari (0)