Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Malu Gospojinu, odnosno Rođenje Presvete Bogorodice, jedan od velikih praznika posvećenih Bogorodici.
Mala Gospojina ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru koji su označeni crvenim slovom. Roditelji Presvete Bogorodice, Joakim i Ana, živeli su u Nazaretu, a ćerku Mariju dobili su u poznim godinama, nakon pet decenija braka.
Za ovaj praznik u Srbiji su se tokom vremena vezali brojni običaji i narodna verovanja, a posebno mesto imao je među ženama, koje su se molile Presvetoj Bogorodici za zdravlje porodice, sreću dece i potomstvo.
Brojni običaji i verovanja
Prema narodnom verovanju, na Malu Gospojinu trebalo bi izbegavati teške fizičke i kućne poslove, a verovalo se i da na ovaj dan nije dobro započinjati velike i važne poslove. Ovi običaji deo su narodne tradicije i ne predstavljaju crkvene zabrane.
Posebno se verovalo da žene ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš niti obavljaju druge slične poslove. Postoji i verovanje da na Malu Gospojinu ne bi trebalo raditi ništa od poslova koji se obavljaju rukama.
U narodu se veruje i da na dan Rođenja Presvete Bogorodice ništa ne bi trebalo davati iz kuće, kako “sreća ne bi izašla”.
Malu Gospojinu posebno svetkuju devojke i žene, koje odlaze u crkvu na liturgiju i upućuju molitve Presvetoj Bogorodici, zaštitnici žena i dece. Prema narodnom verovanju, deca rođena na Malu Gospojinu imaju posebnu zaštitu i blagoslov Majke Božije.
Praznik označavao početak jesenjih svadbi
Mala Gospojina nekada je označavala i početak perioda jesenjih svadbi, jer su do tada uglavnom bili završeni najvažniji letnji poljoprivredni poslovi. U mnogim krajevima Srbije na ovaj dan održavali su se sabori i vašari kod crkava i manastira.
Neke porodice praznik provode u svečanom raspoloženju iako ga ne obeležavaju kao krsnu slavu, posebno u krajevima u kojima se održavaju malogospojinski vašari. Mnoge porodice u Srbiji, međutim, Malu Gospojinu slave upravo kao svoju krsnu slavu.
Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu studeničkog manastira. Maloj Gospojini posebno se raduju mladi, koji bi prema tradiciji trebalo da pohode svetinje.
Šta vreme na Malu Gospojinu najavljuje
Naši preci pažljivo su posmatrali i vreme na ovaj praznik. Verovalo se da sunčan i vedar 21. septembar najavljuje lepu i dugu jesen, dok je Mala Gospojina u narodnom kalendaru predstavljala trenutak kada leto definitivno ustupa mesto jeseni.
Prema još jednom narodnom verovanju, ukoliko na Malu Gospojinu bude vedro, bez oblaka, i sunce bude vidljivo veći deo dana, jesen i zima biće blage i bez mnogo hladnih dana.
Za period između Velike i Male Gospojine vezan je i običaj poznat kao „međudnevnica“. U pojedinim krajevima verovalo se da lekovito bilje ubrano tokom tih dana ima posebnu lekovitu moć.
Iako se brojni običaji danas sve ređe praktikuju, Mala Gospojina ostala je značajan praznik u srpskoj tradiciji, posebno povezan sa porodicom, majčinstvom i zdravljem dece.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)