Ideja zvuči gotovo neverovatno, tri minuta iscrpljujućeg vežbanja mogu imati snažniji uticaj na naše zdravlje od sat i po umerenog treninga. Ipak, upravo to pokazuje nova, opsežna studija objavljena u avgustu u naučnom časopisu Cell Reports Medicine – istraživanje koje bi moglo promeniti način na koji razmišljamo o vežbanju.
Krv “preplavljena“ korisnim molekulima
Naučnici sa Univerziteta Rokfeler u Njujorku, uporedili su fiziološke efekte dva potpuno različita tipa treninga. Jedna grupa učesnika izvela je svega tri minuta ukupnog rada, maksimalnog intenziteta,kroz šest sprintova od po 30 sekundi, raspoređenih u okviru 23-minutne sesije. Druga grupa vozila je bicikl umerenim tempom čitavih 90 minuta.
Rezultati su iznenadili čak i same istraživače-krv onih koji su sprintali, odmah nakon vežbanja, sadržala je dramatično veći broj molekula povezanih sa poboljšanjem zdravlja u odnosu na krv onih koji su vozili bicikl umerenim tempom. Prema podacima studije, šest sprintova od po 30 sekundi promenilo je gotovo četvrtinu svih izmerenih proteina u krvi neposredno nakon vežbanja, dok je 90 minuta neprekidne umerene vožnje bicikla promenilo manje od jedne četvrtine jednog procenta proteina. Umereno trčanje na traci pokazalo se nešto delotvornijim od vožnje bicikla, ali je i dalje daleko zaostajalo za efektom kratkog sprinta. Sprint trening je, uz to, izazvao promene kod više od 200 metabolita.
Poruke koje putuju kroz telo
Ovi molekuli, nazvani “egzerkini“ (proteini i metaboliti koji se oslobađaju u krvotok nakon vežbanja), funkcionišu kao svojevrsni glasnici koji putuju od jednog organa do drugog. Prema rečima istraživača, poruke mogu putovati od mišića, jetre, imunskih ćelija ili creva do udaljenih tkiva,mozga, masnog tkiva ili nadbubrežnih žlezda i tamo pokretati reakcije koje mogu unaprediti zdravlje.
Luk Olsen, postdoktorski istraživač koji je vodio eksperimente, objašnjava da je odavno poznato da različiti intenziteti vežbanja izazivaju različite reakcije u telu, ali da su molekularni mehanizmi koji stoje iza toga do sada uglavnom ostajali nepoznati. Prema njegovim rečima, ovi nalazi ukazuju na to da su egzerkini izuzetno osetljivi na intenzitet vežbanja i da bi mogli biti ključni posrednici blagotvornih efekata kratkih, snažnih napora.
Nakon sprint treninga zabeležen je i nagli skok proteina uključenih u rast krvnih sudova, obnavljanje tkiva i hormonsku signalizaciju. Zanimljivo je da se deo tih proteina, prema nalazima tima, oslobađa u krvotok putem ubrzanog procesa poznatog kao “ektodomensko cepanje“ (ectodomain shedding) – odsecanjem delova proteina koji se već nalaze na površini ćelija, umesto da se novi proteini tek stvaraju i luče.
Veća “razmena poruka“ između organa
Posle nekoliko minuta kratkog, intenzivnog napora, istraživači su primetili znatno izraženiju međuorgansku komunikaciju, nego posle dužeg, blažeg treninga. Ovim rezultatima ambiciozna studija ne samo da odgovara, već i otvara nova pitanja o tome kako vežbanje zapravo deluje na organizam i koji tipovi fizičke aktivnosti mogu biti najdelotvorniji.
Pol Koen, kardiolog i vanredni profesor molekularnog metabolizma na Univerzitetu Rokfeler, koji je nadgledao istraživanje, ističe da je odavno poznato da je vežbanje povezano sa pozitivnim zdravstvenim ishodima, ali da i dalje ne postoji duboko razumevanje kako se to tačno dešava i kako različiti organi komuniciraju međusobno tokom i nakon fizičke aktivnosti.
Da li to znači da treba prestati sa dugim treninzima?
Nova studija sugeriše da gotovo svaki oblik vežbanja izaziva merljive promene na mikroskopskom nivou u organizmu. Ipak, kako sami autori naglašavaju, “nije sve vežbanje jednako“. To ne znači da duži, umereni treninzi gube smisao,oni i dalje nose brojne dokazane koristi za srce, izdržljivost i mentalno zdravlje – već da kratki, veoma intenzivni napori mogu pokrenuti specifične biološke procese koje sporiji trening jednostavno ne aktivira u istoj meri.
Za sada, istraživači naglašavaju da je reč o nalazima dobijenim na malom broju ispitanika i da su potrebna dalja istraživanja kako bi se u potpunosti razumelo na koji način ove molekularne promene prevode u dugoročne zdravstvene ishode.
Komentari (0)