Dok su nekada klima uređaji u Srbiji bili misaona imenica, čini se da su danas neophodan dodatak svakom srpskom domaćinstvu, a s obzirom na klimatske uslove koji se menjaju iz godine u godinu, odnosno, na temperature koje se u debelom plusu zadržavaju sve do pozne jeseni. Da situacija nimalo nije bezazlena i da su leta u Srbiji sve duža i toplija, najbolje govore dostupni podaci i statistike, a u kojima se i vidi drastičan skok koji se dogodio i za samo par decenija.
Temperature preko 30 stepeni Celzijusa u septembru, tačnije “tropski dani”, nisu potpuno nova pojava za Srbiju i region, ali je njihova učestalost i dužina trajanja drastično povećana poslednjih decenija, čime su od povremenog izuzetka postale meteorološki standard.
Prema zvaničnim analizama Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), usled klimatskih promena letnja sezona na našem podneblju produžila se za 20 do 30 dana. Septembar je klimatološki u potpunosti preuzeo karakteristike koje su nekada bile specifične isključivo za avgust.
Dok je u prošlom veku temperatura od 30 stepeni u ovom mesecu bila samo povremeni podsetnik na leto koje prolazi, statistika danas jasno pokazuje da su jesenje vrućine postale “nova normalnost” koja zahteva ozbiljno prilagođavanje – od poljoprivrede, do organizacije rada i školske nastave.
Istorijski podaci najbolje ilustruju ovu klimatsku tranziciju. U periodu od 1961. do 1990. godine, prosečan broj dana sa temperaturom jednakom ili višom od 30 stepeni iznosio je svega dva do četiri. Tropski dani su tada bili retkost, rezervisani isključivo za prve dane septembra.
Tokom tranzicionog perioda (1991–2020), taj prosek je porastao na pet do sedam dana, dok su vreli talasi postali duži, češći i počeli su da zahvataju sredinu meseca. Međutim, u poslednjoj deceniji beležimo dramatičan skok na više od deset tropskih dana po godini.
Danas su česte ekstremne godine u kojima se beleži između 12 i 15 vrelih dana, a visoke temperature sve češće zalaze i u treću dekadu meseca.
Iako su se ekstremne vrućine dešavale i u prošlosti, one su predstavljale izolovane meteorološke incidente, a ne redovnu pojavu. Najupečatljiviji primer je apsolutni temperaturni rekord za septembar u Beogradu od čak 41,8 stepeni, izmeren 9. septembra daleke 1946. godine.
Stručnjaci takođe upozoravaju na čestu zabludu u javnosti prilikom definisanja vremenskih prilika. Toplotni talasi sa temperaturama preko 30 stepeni početkom i sredinom septembra ne spadaju u takozvano “Miholjsko leto”.
Pravi fenomen Miholjskog ili Babljeg leta obično nastupa tek krajem septembra i tokom oktobra. Njega ne odlikuju iscrpljujuće tropske vrućine, već stabilni, sunčani dani sa znatno prijatnijim temperaturama koje se kreću u umerenom rasponu od 24 stepena do 28 stepeni.
Podsetimo, četiri reprezentativna sindikata iz oblasti obrazovanja: Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost” i Sindikat radnika u prosveti Srbije (SRPS), uputili su 4. septembra zajednički zahtev Ministarstvu prosvete da se, zbog ekstremno visokih temperatura, privremeno uvede skraćenje nastavnih časova na 30 minuta u osnovnim i srednjim školama.
U dopisu se navodi da veliki broj škola nema adekvatne rashladne uređaje, zbog čega su učenici i zaposleni tokom nastave izloženi visokim temperaturama koje mogu ugroziti njihovo zdravlje i bezbednost.
Do petka očekuju se temperature preko 30 stepeni, a onda kratkotrajno zahlađenje.
Komentari (0)