Sve više ljudi okreće leđa klasičnim grobljima sa redovima granitnih i betonskih spomenika i bira prirodniji način poslednjeg počinka. U Francuskoj se poslednjih godina ubrzano razvijaju takozvana zelena groblja, a slične ideje sve češće se pojavljuju i u drugim evropskim zemljama.
Umesto kamenih ploča, betonskih staza i tradicionalnih spomenika, grobna mesta sve više podsećaju na male vrtove u kojima glavnu ulogu ima priroda.
Na zelenim grobljima klasičnu granitnu ploču zamenjuje posebno uređen prostor u kojem se sade biljke i cveće. Porodice mogu da posade omiljeno cveće preminule osobe, dodaju ukrasno kamenje ili neki lični predmet koji ih podseća na nju, poput peska sa omiljene plaže.
U pojedinim slučajevima grobno mesto gotovo se u potpunosti prepušta prirodi. Biljke slobodno rastu, a prostor vremenom može da postane stanište različitih vrsta životinja.
Sahrane sa manjim uticajem na životnu sredinu
Ovakav način sahranjivanja pre svega je zasnovan na želji da se smanji uticaj pogrebnih običaja na životnu sredinu.
Zagovornici zelenih sahrana najčešće biraju jednostavne drvene kovčege izrađene od lokalnih materijala, odriču se hemikalija koje se koriste za balzamovanje i opredeljuju se za sadnju sezonskog bilja.
Među prvim primerima ovakvih grobalja u Evropi navode se prirodno groblje Suše u francuskom gradu Nioru i ekološki deo groblja Gijotjer u Lionu, dok se slične zelene zone sve češće pojavljuju i na području Pariza.
Sve više porodica traži alternativu
Promene primećuje i pogrebna industrija. Frenk Vasur, direktor pogrebne kuće “Lotr riv“ (“Druga obala“), kaže da sve više porodica traži alternativu tradicionalnim sahranama.
Neki se za ovakav pristup odlučuju zbog brige o životnoj sredini, dok drugi jednostavno žele mesto koje je mirnije i prirodnije i koje će podsticati na razmišljanje i sećanje na preminulu osobu.
Da interesovanje raste pokazuju i podaci. Prema istraživanju francuske agencije KREDOK iz 2024. godine, čak 59 odsto Francuza smatra da bi prilikom organizovanja sahrane trebalo voditi računa o zaštiti životne sredine.
Istovremeno se pojavljuju i druga moderna rešenja. Na nadgrobnim oznakama sve češće se koriste QR kodovi, koje posetioci mogu da skeniraju mobilnim telefonom i tako saznaju više o životu osobe koja je tu sahranjena.
Groblje bez mermera i krstova
Sličan pristup postoji i izvan Francuske. U danskom gradu Estbirku nedavno je otvoren novi deo groblja na kojem je ostavljena gotovo netaknuta divlja vegetacija.
Tamo nema klasičnih mermernih spomenika i krstova. Grobna mesta označena su drvenim panjevima sa malim metalnim pločicama, dok se za pronalaženje konkretnog groba koriste GPS koordinate.
Ideja je jednostavna: omogućiti porodici da pronađe mesto na kojem počiva njen bližnji, ali istovremeno ostaviti dovoljno prostora prirodi da slobodno raste i razvija se.
Tako groblje prestaje da bude samo prostor kamenih ploča i spomenika i postaje deo prirodnog ekosistema. Za pristalice ovog koncepta, poslednje počivalište više nije mesto odvojeno od života, već prostor u kojem sećanje na čoveka nastavlja da postoji zajedno sa prirodom.
Komentari (0)