U Srbiji od raka grkljana godišnje oboli oko 800 ljudi, a otorinolaringolog dr Milan Dragišić upozorava da su pušenje i konzumiranje alkohola predstavljaju dva ključna faktor rizika za dobijanje te dijagnoze, dok predsednik Udruženja laringektomisanih pacijenata Duško Ribić navodi da je u većini slučajeva jedan od prvih simptoma sugotrajna promukost.
Pacijenti kojima je zbog karcinoma odstranjen grkljan suočavaju se sa zahtevnim oporavkom tokom kojeg ponovo uče da gutaju i govore, dok nakon operacije dišu kroz trajni otvor na vratu.
Pored fizičkih posledica bolesti, pred njima su i brojne psihološke i društvene prepreke.
Promuklost duža od dve nedelje zahteva pregled
Dragišić je naveo da svaka promuklost koja traje duže od dve nedelje zahteva pregled otorinolaringologa.
“Promuklost je najčešće konstantna i intenzivna, a obično se pojačava tokom dana, kako pacijent više govori. To je simptom na koji prvenstveno treba obratiti pažnju”, objasnio je Dragišić.
Prema njegovim rečima, bol se najčešće pojavljuje tek u kasnijim stadijumima bolesti.
Kada je tumor ograničen na glasnu žicu, promuklost može biti jedini simptom, dok se kod promena na drugim delovima grkljana mogu javiti otežano ili bolno gutanje i osećaj knedle u grlu.
Problem je što, kako je istakao, pacijenti takve tegobe često povezuju sa prehladom, hladnim ili gaziranim pićima, refluksom ili pušenjem, pa im ne pridaju dovoljno značaja.
Dragišić je objasnio da početne promene ponekad mogu da liče na hroničnu upalu glasnih žica. Zbog toga se pacijenti prate i, kada je potrebno, biopsija se ponavlja.
Najveći broj pacijenata dijagnostikuje se u odmaklim stadijumima
“Nažalost, najveći broj pacijenata dijagnostikujemo u odmaklim stadijumima bolesti. Problem je i to što se pacijenti ne javljaju lekaru i ne pridaju dovoljno značaja simptomima”, kazao je Dragišić.
Kod Duška Ribića karcinom je počeo na glasnim žicama, ali se kasnije proširio i na ostale strukture grkljana, zbog toga je, kako je naveo, bila neophodna totalna laringektomija, operacija kojom se odstranjuje ceo grkljan.
“Bio je šok. Doktor mi je saopštio da mora da mi izvadi grkljan. U prvi mah nisam imao predstavu šta to znači”, prisetio se Ribić.
Posle operacije pacijenti ponovo uče da gutaju i govore
Totalnom laringektomijom fizički se razdvajaju putevi za disanje i gutanje, a pacijent više ne diše kroz nos i usta, već kroz trajni otvor na vratu.
U prvim danima nakon operacije pacijent ne može normalno da uzima hranu i tečnost, a tek nakon što lekari utvrde da je gutanje bezbedno, postepeno se uvode voda, tečna i pasirana hrana.
Ribić je naveo da danas jede normalno, ali da posledice operacije i dodatnih terapija mogu da otežaju oporavak i dodao je da se mali broj operisanih pacijenata uspešno rehabilituje i ponovo uspostavi govor.
“Želimo da živimo bez stigmatizacije”
Naveo je da je njegova misija da se proširi dostupnost savremenih metoda i pomagala i da država prepozna potrebe laringektomisanih osoba.
“Želja mi je da ljudi shvate da mi živimo i da ne budemo stigmatizovani u društvu kao bake i deke sa rupom na vratu. Potrebno je da se savremene metode i pomagala što pre uvedu i da procenat rehabilitovanih pacijenata podignemo na nivo koji postoji u Evropi”, naglasio je Ribić.
Komentari (0)