Potrošen je i poslednji atom snage, igrači su dali sve od sebe, navijači postavili standarde, ali Evropa i ove sezone ostaje san za Partizan. Crno-beli su u revanšu protiv Hetafea ostvarili pirovu pobedu – 2:1, golovima Brazilca Žea i Erika Kojzeka, ali ih je Enes Unal sprečio da dođu do čuda koje je bilo potrebno da se “poništi” poraz iz Madrida. Tako je grupna faza izmakla i četvrtu godinu zaredom i klubu iz Humske predstoje neke druge borbe…
Bajkovito veče u Humskoj, pred 30.000 navijača, fantastičnom podrškom trebalo je da ima jednostavan scenario, da Partizan postigne rani gol, da uvede Hetafe u pritisak, nervozu, pa da do kraja tog perioda ili u nastavku “zabode žaoku” makar za produžetke. Trebalo je, ali lako je reći, planirati, praksa je nešto drugo, pogotovo ako je naspram vas rival koji ne želi da igra fudbal, ne liči na španske, tehnički potkovane ekipe, nego igra prljavo, “u meso”, troši vreme.
Saša Ilić je na teren izveo očekivani sastav, pokušao da optereti protivnika preko Seka i Čumića po bokovima, Miladinovića i Vukotića u centralnom delu, te, po receptu iz prvog meča, preko Žea eventualno dobije i neki “otpadak” ili odloženu loptu koju bi ostagtak tima iskoristio.
Nije da nije bilo trenutaka, jer se Hetafe mahom branio u niskom bloku, sa čak petoricom igrača u poslednjoj liniji, neretko opterećen serijom napada i kornera crno-belih, ali iskustvo i “namazanost” Španaca su dolazili do izražaja kako je vreme odmicalo.
Dok nije “prodisao” u smiraju prvog dela, španski tim nije ni pokušavao da igra, niti izađe iz pritiska Partizana. Gosti su bez savesti vraćali loptu unazad, često i ka golmanu Soriji, potom bi usledio dugi pas unapred – nikome i iznova i iznova pokušaji crno-belih da probiju gusti blok.
Prošlo je u slučaju Seka prvi put u 20. minutu kada je umakao čuvaru na levom boku, zaleteo se u kazneni prostor, ali je otišao suviše ka gol-aut liniji, te je pokušaj završio u – stativi.
Činilo se tada da Partizan ima Hefate u šaci, crno-beli su kontrolisali meč, držali Špance na njihovoj polovini, izborili i nekoliko prekida od kojih je onaj iz 27. minuta bio dobitni. Centrirao je Vukotić, najbolje se u skoku snašao Stefan Milić i pogodio mrežu, ali nije bilo sreće. VAR se oglasio i poništio pogodak, jer se defanzivac crno-belih našao u minimalnom ofsajdu.
Još jednu dobru priliku je imao Partizan u 37. minutu i to opet posle dobre lopte Vukotića ka Nikoli Čumiću, koji je šutirao glavom pored stative. Uz to je nekoliko puta pokušao i Sek, no, njega je već odbrana Hetafea svesno usmeravala na unutra, verovatno znajući da mu udarac sa distance nije jača strana.
U smiraju prvog dela, Španci su za jotu podigli nivo igre i postalo je vruće za Partizan. Preneli su težište igre na polovinu crno-belih, počeli da kombiniju smislenije, na malom prostoru, između linija, u stilu škole koja im je osnova, baza i stvaraju probleme domaćinu.
U 45. minutu Ilićev tim je imao mnogo sreće, jer je Mangala ostavio iza sebe dvojicu čuvara, pozicionirao se na 15-tak metara i šutirao pored stative. Da je pogodio okvir gola, Krunić bi teško mogao da spase crno-bele. U nadoknadi je odbrana načinila još jedan propust, tačnije Samson kome je umakao Tarats, centrirao, neko od igrača Hetafea je zakačio loptu, ali je Krunić uspeo da intereveniše.
Momentum je u nastavku bio na strani Partizana, koji je drugo poluvreme otvorio udarcem Miladinovića sa distance, pride i pritiskom na koji su Španci pokušali da odreaguju mirnijim pasom i sa nekoliko prekršaja, no, nisu uspeli.
Iz takve jedne greške su u 53. minutu i kapitulirali. Samson je ukrao loptu u poslednjoj trećini terena, potom ju je “pokupio” Brazilac Že i sjajno pogodio dalji ugao sa 15-tak metara – 1:0.
Eksplodirao je stadion u Humskoj, ali je kratko trajalo, jer je Enes Unal posle samo 120 sekundi bio u prilici da izjednači. Sprečio ga je Miloš Krunić i čini se da su tada timovi spustili gardove i počeli da igraju otvoren fudbal, smenjujući se u napadima. Mogao je Partizan do drugog gola u 61. minutu kada je posle jedne kontre Sek proigrao Čumića, napadač je pokušao udarcem iskosa, ali je lopta otišla iznad prečke.
Ilić je potom zamenio upravo Čumića, na teren poslao Aleksića, pomerajući Miladinovića polulevo i o toj izmeni se već može diskutovati.
Imao je doduše Aleksić solidan pokušaj sa distance, no, čini se da su crno-beli na nekoliko minuta izgubili korak i kažnjeni su surovo. U 70. minutu Hetafe je izborio korner, a Partizan je ponovo koštala igra u odbrani. Dopušteno je da lopta padne u kazneni prostor, do nje je stigao Enes Unal koji je uspeo da pogodi i izjenači – 1:1.
Nekoliko minuta kasnije, rezervista Erik Kojzek je upeo da vrati prednost crno-belima (76. minut) – 2:1 i počela je trka sa vremenom.
Martin i Majoral su takođe bili u solidnim prilikama, bio je još jednom i Kojzek, ali je “kratka klupa” crno-belih i iskustvo Španaca da sačuvaju prolaz dalje presudila.
Dakle, utisak je pozitivan, a istovremeno i gorak, jer Partizan ni četvrtu godinu zaredom neće biti deo Evrope…
Komentari (0)