Da li je zaista tačna činjenica koja već neko vreme kruži Internetom da “mačke manipulišu muškarcima, a žene istinski vole”.
Sve je krenulo od studije istraživača sa turskih univerziteta (Bilkent i Ankara), objavljene krajem 2025. godine, koja je pratila kako mačke pozdravljaju vlasnike i vlasnice kada se vrate kući. Rezultat je bio prilično jasan: mačke su prema muškarcima bile glasnije. Muški vlasnici su za prvih 100 sekundi po ulasku u prostoriju izazvali u proseku 4,3 vokalizacije, dok su žene dobile prosečno 1,8.
Mačke pročitale muškarce
Istraživači to nisu protumačili kao “mačju lukavost” u nekom zlokobnom smislu, već kao prilagođavanje. Naučnici smatraju da rezultati pokazuju sposobnost mačaka da prepoznaju bliske osobe i menjaju svoje reakcije zavisno od toga s kim komuniciraju. Drugim rečima, mačka je “shvatila” da muškarci možda ne reaguju na suptilne signale, pa glasnije traži ono što joj treba (hranu, pažnju, otvorena vrata). To bi objasnilo zašto vaš mačak ne prestaje da mjauče, čim muška glava porodice uđe u kuhinju, dok se prema mami samo tiho umiljava.
Sa ženama više emocija
Važno je reći i da je ova studija imala ograničenja — mali uzorak i učesnika iz istog regiona, pa nalazi možda odražavaju kulturne norme, a ne univerzalno mačje ponašanje. Sami autori su na to upozorili.
A šta je sa “dubljom vezom” sa ženama?
Ovaj deo priče ima čvršće temelje u starijoj, ali i dalje relevantnoj studiji Kurta Kočrala i saradnika sa Univerziteta u Beču, objavljenoj u časopisu Behavioural Processes. Tu su istraživači satima snimali interakcije 41 mačke i njihovih vlasnika i utvrdili da se dinamika između mačaka i žena više približava klasičnoj socijalnoj vezanosti nego pukoj razmeni “hrana za pažnju”. Mačke su ženama prilazile češće i same inicirale kontakt,recimo, skakale im u krilo,više nego što su to radile sa muškim vlasnicima.
Zanimljivo je i zapažanje koautorke studije, istraživačice sa Univerziteta u Beču- ženske vlasnice često koriste suptilnije signale u komunikaciji sa mačkama, nego muškarci. To ide u prilog ideji da žene, u proseku, “govore mačji jezik” prirodnije,više imitiraju njihovu vokalizaciju i pažljivije reaguju na sitne znake poput pokreta repa.
Da li mačke stvarno “manipulišu” muškarcima?
Ovde treba biti oprezan. Psiholog koji je proverio tursku studiju za Psychology Today upozorio je da originalni naučni rad,čiji je pravi naslov mnogo suvoparniji, o učestalosti pozdravnih vokalizacija,nigde ne pominje “vezivanje za žene” ili “manipulaciju muškarcima”. Ta dramatična formulacija je proizvod medijskih naslova, ne samog istraživanja.
Realnija slika, koju potvrđuje i novija studija sa 2.724 vlasnika kućnih ljubimaca iz Finske, jeste da su žene u proseku emotivno privrženije mačkama, ali da razlike zavise i od ličnosti vlasnika, ne samo od pola. Neurotičnost i slabije mentalno blagostanje vlasnika, na primer, povezani su sa anksioznijim tipom vezanosti kod mačke — bez obzira da li je vlasnik muškarac ili žena.
Mačke se, čini se, zaista prilagođavaju osobi ispred sebe — ali to nije neka lukava “muška” i “ženska” strategija, već rezultat toga kako mi komuniciramo sa njima. Ako više pričate sa mačkom, tiše i pažljivije reagujete na njene signale, manje je verovatno da će vam vikati u uvo za doručak. A ako ne reagujete dok ne zamauče glasno pa, ne krivite mačku što je to naučila.
Komentari (0)