Nova trodelna dokumentarna serija „Pravi vuk sa Vol Strita“ (The Real Wolf of Wall Street), dostupna na platformi Paramount+, ponovo istražuje uspon i pad Džordana Belforta, čiji je život poslužio kao inspiracija za film Martina Skorsezea „Vuk sa Vol Strita“ iz 2013. godine.
Oslanjajući se na dokumenta FBI-ja, arhivske snimke i intervjue sa bivšim brokerima, istražiteljima i Belfortovom bivšom suprugom Nadin Makaluso, dokumentarac otkriva koje su scene iz filma verno prikazale stvarne događaje, a koje je Holivud izmenio ili potpuno izmislio, piše Entertainment Weekly, a prenosi Index.
Šta je Vuk sa Vol Strita pogrešno prikazao?
Razuzdani život u Stratton Oakmontu
Bivši savezni tužilac Džoel Koen, koji je vodio slučaj protiv Belforta, tvrdi da je stvarni život u brokerskoj kući bio još haotičniji nego što je prikazano u filmu. Prema njegovim rečima, svakodnevicu su obeležavali droga, alkohol i prostitutke, a brokeri su to doživljavali kao sasvim uobičajenu pojavu.
Momačko veče u Las Vegasu
U filmu se privatni let za Las Vegas pretvara u razuzdanu zabavu, ali bivši broker Haui Gelfand kaže da tokom leta nije bilo prostitutki. One su grupu dočekale tek po sletanju.
Susret sa agentom FBI-ja na jahti
Jedna od napetijih scena prikazuje Belforta kako na svojoj jahti pokušava da podmiti agenta FBI-ja Patrika Denama. Dokumentarac otkriva da se taj susret nikada nije dogodio, jer se pravi agent Gregori Kolman prvi put sreo sa Belfortom tek prilikom njegovog hapšenja 1998. godine.
Primopredaja novca
Ni filmska scena primopredaje novca nije verno prikazana. U stvarnosti su u razmeni učestvovali suosnivač Stratton Oakmonta Deni Poruš i Tod Geret, a policija je, nakon dojave čuvara, pronašla 200.000 dolara u aktovci, što je pomoglo razotkrivanju šeme pranja novca.
Krijumčarenje gotovine
U filmu se novčanice lepe za telo kako bi bile prokrijumčarene u Švajcarsku. Dokumentarac navodi da se to nije dogodilo, već da je novac bio spakovan u zaključane torbe marke Louis Vuitton i prijavljen kao običan prtljag.
Oproštajni govor
Čuveni govor u kojem Belfort odustaje od odlaska iz firme i ostaje na čelu Stratton Oakmonta potpuno je izmišljen. U stvarnosti je prihvatio nagodbu, dobio doživotnu zabranu rada u industriji hartija od vrednosti i dobrovoljno napustio kompaniju.
Šta je film verno prikazao?
Govor brokerima
Scena u kojoj Belfort novim zaposlenima drži motivacioni govor zasnovana je na stvarnim skriptama koje su brokeri dobijali prvog radnog dana. Bivši potpredsednik kompanije Džordan Šama kaže da je za uspeh bilo dovoljno pratiti unapred pripremljeni scenario.
Prevara sa Naomi
Dokumentarac potvrđuje da je scena u kojoj Belfortova prva supruga otkriva njegovu aferu sa Naomi preuzeta iz stvarnog života. Jedan bivši kolega tvrdi da se upravo tako odigralo.
Bizarni izazovi u kancelariji
U filmu Doni proguta zlatnu ribicu kako bi kaznio kolegu, a dokumentarac otkriva da se to zaista dogodilo, samo što su u stvarnosti pojedene dve ribice. Brokeri su redovno učestvovali i u drugim bizarnim izazovima za novčane nagrade.
Brijanje glave
Scena u kojoj Belfort zaposlenoj nudi novac da obrije glavu zasnovana je na stvarnom događaju. Jedina razlika je u tome što je nagrada iznosila 5.000, a ne 10.000 dolara.
Motivacioni govori
Arhivski snimci potvrđuju da je Belfort i van kancelarije često držao motivacione govore zaposlenima. Na jednom okupljanju u Hemptonsu rekao im je da su upravo oni zaslužni za uspeh kompanije Stratton Oakmont.
Potonuće jahte
Dokumentarac potvrđuje da je Belfortova jahta Nadine zaista potonula tokom oluje na Mediteranu nakon što je ignorisao upozorenja da ne isplovljava. Svih 19 ljudi na brodu spasila je italijanska mornarica.
Vožnja pod dejstvom metakvalona
Scena u kojoj Belfort, pod dejstvom metakvalona (Quaalude), sedativa koji se nekada koristio za lečenje nesanice i anksioznosti, jedva dolazi do automobila inspirisana je stvarnim događajem. Razlika je u tome što je vozio Mercedes-Benz, a ne Lamborghini, i što je pao niz osam, a ne dvadesetak stepenika.
Saradnja sa FBI-jem
Kao što prikazuje i film, Belfort je posle hapšenja pristao da sarađuje sa FBI-jem. Nosio je prislušni uređaj tokom sastanaka sa bivšim saradnicima i pomagao istražiteljima u istrazi.
Boravak u zatvoru
Film je tačno prikazao da je Belfort kaznu služio u zatvoru Taft, ustanovi sa niskim stepenom obezbeđenja. Dokumentarac dodaje da mu je upravo cimer Tomi Čong predložio da napiše memoare „Vuk sa Vol Strita“, prema kojima je kasnije snimljen Skorsezeov film.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)