U finalu, 22. maja 2010. godine, “nerazuri” su pobedili Bajern 2:0…
Bio je to tim koji je disao sa Žozeom Murinjom, tim boraca i ratnika, pobedničkog duha…
Murinjo je nakon pobede u finalu otišao u Real, nije se ni vratio sa ekipom da na “Meaci”, pred navijačima, proslavi evropsku krunu.
“Nisam se vratio, jer sam znao da će celi stadion da skandira moje ime i možda bih se predomislio i ostao”, rekao je Murinjo za “Gazetu delo sport”.
“Doneo sam odluku da odem nakon revanša polufinala sa Barselonom, jer sam znao da ćemo osvojiti titulu. Nije, međutim, istina da sam pre finala potpisao ugovor, dogovorio sam se nakon finala, ali je istina da sam želeo u Real. I to je Masimo Morati znao. Real me zvao i dok sam bio u Čelsiju, zvao me i godinu ranije od mog dolaska, o svemu je Masimo bio upoznat.”
Inter je odlučujući korak ka titulu napravio eliminacijom Barselone u polufinalu. Nakon pobede 3:1 u Milanu, na “Nou Kampu” je izgubio 1:0, iako je od sredine prvog poluvremena igrao sa desetoricom, zbog isključenja Tijaga Mote.
Scena kada Murinjo, nakon crvenog kartona, prilazi Gvardioli i Ibrahimoviću jedna je od kultnih u modernoj istoriji Lige šampiona.
“Počeli su da slave isključenje, kao da su pobedili. Video sam da Gvardiola zove Ibrahimovića i prišao im. Govorio mu je kako da igraju 11 na 10. Šapnuo sam mu: Smiri se, polako, ovo nije gotovo. Izgubili smo, bio je to epski poraz”, kazao je Murinjo.
Komentari (0)