Na balkonima okrenutim ka jugu, gde većina biljaka brzo klone pod jakim letnjim suncem, postoji jedna vrsta koja ostaje uspravna i cveta kao da je tek proleće.
Dok petunije i druge osetljive vrste često izgube snagu već sredinom jula, vinka i dalje može da ima bujne cvetove i stabilan rast, čak i u uslovima visokih temperatura.
Ova biljka, poznata kao “Vinca rosea”, često se potcenjuje u domaćim baštama i na balkonima, iako može da ima izuzetnu otpornost i dug period cvetanja.
Biljka koja dolazi sa mesta gde suše nisu izuzetak
Vinka vodi poreklo sa Madagaskara, gde se temperature mesecima zadržavaju iznad 35 stepeni, a kiša je retka. Upravo zbog toga ova biljka može da ima prirodnu otpornost na visoke temperature i sušu, što je čini pogodnom za vrele letnje uslove kod nas.
Njeni listovi su voskasti, koren razvijen i dubok, a cvetovi se obnavljaju gotovo svakodnevno. Zbog toga vinka može da ima kontinuirano cvetanje tokom celog toplog perioda, bez dužih prekida.
Za razliku od biljaka poput surfinija, petunija i begonija koje traže vlagu i hladnije uslove, vinka može da ima bolju reakciju na sunce i sušu i upravo tada često cveta još intenzivnije.
Šta je zapravo vinka
Vinka, odnosno “Vinca rosea” ili “Catharanthus roseus”, pripada porodici “Apocynaceae” i često se gaji kao jednogodišnja biljka u našim uslovima.
Na balkone i bašte unosi boje od maja pa sve do prvih jesenjih mrazeva, kada se njen životni ciklus prirodno završava u hladnijim uslovima.
Cvetovi su prepoznatljivi po prečniku od oko 3 do 5 centimetara, a mogu da imaju različite nijanse, od bele i lila, preko ružičastih tonova, pa sve do izražene koralne boje, što može da utiče na vizuelni efekat celog balkona.
Kako da je posadite da uspe bez problema
Jedna od najčešćih grešaka kod gajenja vinke nije sunce, već voda koja se zadržava u saksiji. Ova biljka može da ima problem ako joj koren stoji u vodi, pa je drenaža ključna.
Zato se preporučuje da se na dno žardinjere stavi sloj šljunka ili komadića stare saksije, debljine oko dva prsta, kako bi višak vode mogao da otiče.
Zemlja treba da bude univerzalna, ali je dobro da se doda pesak ili perlit, jer to može da utiče na bolju propusnost i zdraviji koren.
Sadnice se u baštenskim centrima obično pojavljuju krajem aprila i koštaju između 80 i 150 dinara po komadu. Sade se kada noćne temperature pređu 12 stepeni, što je najčešće posle 10. maja.
Razmak između biljaka u žardinjeri treba da bude oko 20 centimetara, kako bi mogle da se razgranaju i formiraju gust sklop cvetova.
Zalivanje koje pravi razliku
Vinka ne voli preterano zalivanje. Zaliva se tek kada se gornji sloj zemlje potpuno osuši na dodir.
Na sunčanim balkonima to može da znači zalivanje svaki drugi dan, a ne svakog dana. Ako se zaliva prečesto, može da ima žućenje listova, a cvetanje može da oslabi ili potpuno stane.
Ona zapravo voli da zemlja bude blago suvlja između dva zalivanja, što može da utiče na stabilniji rast i jače cvetanje.
Prihrana se radi jednom u dve nedelje tečnim đubrivom za cvetnice. Previše đubriva može da ima kontraefekat i da dovede do bujnog lišća, ali manjeg broja cvetova.
Biljka koja lepo izgleda u kombinacijama
Vinka može da ima posebno lep efekat kada se kombinuje sa drugim biljkama. Ružičaste nijanse dobro se uklapaju sa belom lobelijom, srebrnastim helihrizumom i visećim ipomeama.
U većoj žardinjeri od oko 80 centimetara mogu da se posade tri biljke vinke različitih boja i da zajedno formiraju gust cvetni “jastuk” koji traje do oktobra, bez potrebe za orezivanjem ili uklanjanjem uvelih cvetova.
Ova biljka, kako se navodi, ne privlači insekte u velikoj meri, a ne dira je ni mačka iz komšiluka. Ipak, vinka je blago otrovna, pa može da izazove problem ako se nađe u dometu male dece ili kućnih ljubimaca koji imaju naviku da grickaju biljke.
Kako se ponaša kada dođe hladnoća
Vinka se kod nas najčešće gaji kao jednogodišnja biljka jer je osetljiva na niske temperature. Prvi jači mraz, koji obično dolazi krajem oktobra ili početkom novembra, za nju predstavlja kraj vegetacije.
Ne preporučuje se unošenje u stan, jer suvi vazduh i toplota radijatora mogu da utiču negativno na njen opstanak u zatvorenim uslovima.
Ako se želi sačuvati za narednu sezonu, preporuka je da se pred kraj sezone sa biljke pažljivo sakupe semenke iz osušenih čaura.
Te semenke se zatim mogu posejati u martu na prozorskoj dasci, a šansa da proklijaju je oko 60 odsto, što može da ima praktičnu vrednost za one koji žele novu generaciju biljaka bez kupovine sadnica.
Biljka koja ne traži mnogo, a daje puno
Vinka je jedna od onih biljaka koje ne zahtevaju preteranu negu, a mogu da imaju dug i stabilan period cvetanja. Dok druge biljke traže svakodnevnu pažnju, ova vrsta može da funkcioniše i uz minimalno zalivanje i osnovnu negu.
Zato je mnogi doživljavaju kao idealan izbor za balkon koji treba da izgleda lepo bez mnogo rada, jer može da ima snažan vizuelni efekat uz vrlo jednostavno održavanje.
Komentari (0)