Nova studija pokazala je da komarci mogu da nauče da povežu repelent DEET sa obrokom krvi, što bi u određenim uslovima moglo da umanji njegovu efikasnost, iako stručnjaci naglašavaju da on i dalje ostaje jedno od najpouzdanijih sredstava zaštite od uboda, piše Science Alert.
DEET, odnosno hemijsko jedinjenje N,N-dietil-meta-toluamid, koristi se širom sveta još od pedesetih godina prošlog veka i smatra se zlatnim standardom među repelentima zbog visoke efikasnosti, dugotrajnog dejstva i niske cene proizvodnje. Ipak, naučnici ni posle više od osam decenija ne znaju u potpunosti na koji način deluje na komarce.
Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Experimental Biology, koje je predvodio Klaudio Lacari sa Univerziteta u Turu u Francuskoj, pokazalo je da komarci mogu da razviju uslovljenu reakciju prema DEET-u.
Komarci pronalaze domaćine pomoću ugljen-dioksida koji ljudi izdišu, mlečne kiseline iz znoja i drugih hemijskih signala koje registruju preko čulnih organa na antenama i usnom aparatu. Ranija istraživanja ukazivala su da DEET ne deluje samo kao repelent, već da na neki način „zbunjuje“ čulni sistem komaraca.
Nova studija otišla je korak dalje. Naučnici su sproveli niz eksperimenata u kojima su komarci bili izloženi DEET-u tokom hranjenja krvlju. Rezultati su pokazali da su jedinke koje su više puta povezivale prisustvo DEET-a sa uspešnim obrokom kasnije pokazivale veću spremnost da pokušaju da ujedu i kada ponovo osete taj miris.
U jednom od testova istraživači su koristili ljudske ruke, pri čemu je jedna bila premazana DEET-om. Oko polovine „obučenih“ komaraca pokušalo je da sleti na ruku sa repelentom, dok su neizloženi komarci u potpunosti izbegavali tretiranu ruku i birali onu bez zaštite.
Autori istraživanja navode da rezultati ukazuju da DEET ne utiče samo na fiziologiju komaraca, već i na njihove sposobnosti učenja i pamćenja. To otvara pitanje da li bi komarci, ukoliko su izloženi nižim koncentracijama repelenta koje ih ne odbijaju dovoljno snažno, mogli vremenom da razviju toleranciju ili čak povezanost između DEET-a i izvora hrane.
Ipak, naučnici upozoravaju da su eksperimenti sprovedeni u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima i da nije poznato da li bi se isti efekat javljao u prirodnom okruženju. Zbog toga su potrebna dodatna istraživanja koja bi simulirala realne uslove.
Uprkos novim saznanjima, stručnjaci ističu da DEET ostaje veoma efikasna zaštita od komaraca i bolesti koje oni prenose, uključujući malariju, denga groznicu, čikungunju, japanski encefalitis i druge infekcije. Nova studija pre svega doprinosi boljem razumevanju načina na koji repelenti funkcionišu i mogla bi da pomogne u razvoju još efikasnijih sredstava zaštite u budućnosti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)