Srpska pravoslavna crkva (SPC) obeležava danas praznik Blagovesti, u spomen na trenutak kada je Arhangel Gavrilo, prema hrišćanskom predanju, objavio Bogorodici da će roditi Sina Božijeg.
Prema jevanđeljskom zapisu, Arhangel Gavrilo javio se Devici Mariji u Nazaretu i obratio joj se rečima:
– Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!
Blagovesti spadaju među Bogorodičine praznike i u crkvenom kalendaru su označene crvenim slovom, a ubrajaju se i u 12 najvećih hrišćanskih praznika.
Tokom Vaskršnjeg posta, Blagovesti su, uz Cveti, jedan od retkih dana kada je vernicima dozvoljeno da konzumiraju ribu.
Ovaj praznik u narodu ima poseban značaj, naročito među ženama, a vezuje se i za brojne običaje i verovanja. Po narodnom kalendaru, Blagovestima se simbolično završava zima i počinje period prolećnih radova, poput setve jarih žita i orezivanja voćnjaka i vinograda.
U srpskoj narodnoj tradiciji postoji jedan vrlo interesantan običaj povodom ovog praznika koji se zove “ranilo”.
Iako se smatra da se do Uskrsa ne valja veseliti, običaj je da se ranilo vrlo veselo praznuje. Počinjalo bi obično u ponoć na same Blagovesti ili u praskozorje. Pevala bi se devojačka pesma, a završavalo bi se sveopštim veseljem sve do rane zore.
Ovaj običaj nalaže da se na Blagovesti obavezno počiste kuča, dvorište, obori, štale i da se obavezno sve đubre spali. Negde je bio običaj da devojke uoči ovoga dana nakupe suve grančice i drva, i od njih naprave velika vatru, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i staro i mlado, i muško i žensko. U Vojvodini i ističnoj Srbiji ovaj običaj zadržao se do XX veka gde se nazivao bukara.
Naložena vatra se preskakala radi zdravlja ljudi i stoke, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije.
Narod, takođe, veruje da se na Blagovesti završava zima i često ima običaj da kaže: “Ako na Blagovesti kiša okvasli volu rog, biće dobar rod.” A na noć uoči Blagovesti otvorite sva čula, jer po narodnoj legendi noć uoči Blagovesti svetle skrivena, zakopana blaga u zemlji, a može da ih vidi samo onaj koji je vidovit.
Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!” Verovalo se da na ovaj dan medvedi izlaze iz svojih brloga, i da štuka razbija led repom. Ovoga dana ni ptice ne viju gnezda.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)