U jesen 2019. godine, na društvenim mrežama, se pojavila viralna priča o eksperimentu kojim su gradske vlasti u Stokholmu navodno izabrale 50 osoba bez krova nad glavom i svakom od njih dala 100.000 švedskih kruna (oko 10.000 USD) bez ikakvih uslova,bez praćenja, bez obaveze da se novac uloži u stanovanje ili posao, samo su imali slobodnu odluku o tome šta sa njim učiniti. Viralni tekst tvrdio je da su naučnici predviđali masovno rasipanje novca i ovisničko ponašanje, ali da je nakon godinu dana 72 % učesnika napustilo beskućništvo, našlo posao ili čak pokrenulo posao.
Takva tvrdnja brzo je izazvala reakcije,jedni su je dočekali sa oduševljenjem, drugi sa sumnjom i kritikama da su rezultati preterani ili netačni.
Šta nauka kaže o sličnim eksperimentima?
I dok se verodostojnost navedenog stokholmskog eksperimenta ne može potvrditi, postoji istraživanje koje je naučno dokumentovano i objavljeno u kontekstu bespovratnih novčanih transfera osobama bez doma.
Jedna studija iz Kanade sprovedena je u Vankuveru, gde su istraživači dali jednokratni novčani transfer od 7.500 kanadskih dolara osobama koje su ispunjavale određene kriterijume (npr. bile su bez stabilnog doma, ali nisu imale ozbiljne probleme sa zavisnošću ili mentalnim zdravljem). Nakon godinu dana, učesnici su proveli u proseku 99 dana manje u stanju beskućništva, trošeći sredstva uglavnom na stanovanje, hranu i osnovne potrebe, a to je rezultiralo i neto uštedom za sistem socijalnih usluga jer su troškovi za skloništa i druge usluge pali.
Naučne analize ukazuju da bespovratni novčani transferi mogu poboljšati psihološko blagostanje, smanjiti stres i dati ljudima veći osećaj kontrole nad sopstvenim životom. Takvi transferi mogu pospešiti finansijsko planiranje i smanjiti anksioznost, što doprinosi većoj stabilnosti beneficijenata.
Ovi primeri sugerišu da direktna novčana pomoć ,ako je pravilno implementirana i praćena od strane stručnjaka,može imati pozitivan uticaj na ljude u ranjivim situacijama, ali i da ne mora automatski pratiti scenarij dramatičnog uspeha kako se to ponekad prikazuje na internetu.
Ekonomisti i socijalni radnici ističu da problem beskućništva ima višestruke uzroke, poput nedostatka pristupačnog stanovanja, socijalnih problema, neadekvatnih prihoda i strukturalnih barijera na tržištu rada,te da novac sam po sebi nije univerzalno rešenje. Stručnjaci često zagovaraju kombinaciju mera, uključujući program “Housing First“, obuke i psihosocijalnu podršku, što može biti efikasnije od isključivo finansijskih transfera.
Komentari (0)