Ugljenisani ostaci kafe mogli bi da učine beton i do 30 odsto čvršćim, pokazali su naučnici iz Australije. Njihov kreativan recept mogao bi istovremeno da reši više problema.
Svet svake godine proizvede oko 10 milijardi kilograma (22 milijarde funti) otpada od kafe, od čega većina završi na deponijama.
– Odlaganje organskog otpada predstavlja ekološki izazov jer emituje velike količine gasova sa efektom staklene bašte, uključujući metan i ugljen-dioksid, koji doprinose klimatskim promenama – objasnio je inženjer RMIT univerziteta Rađiv Rojičand kada je istraživanje objavljeno 2023. godine.
Uz nagli rast građevinskog tržišta širom sveta, sve je veća potražnja za betonom, koji zahteva mnogo resursa i stvara dodatne ekološke probleme.
– Neprestano vađenje prirodnog peska, koji se obično uzima iz rečnih korita i obala, kako bi se zadovoljila sve veća potražnja građevinske industrije, ima ogroman uticaj na životnu sredinu. Postoje ozbiljni i dugoročni izazovi u održavanju stabilnog i održivog snabdevanja peskom zbog ograničenih resursa i štetnih posledica eksploatacije. Uz pristup kružne ekonomije, mogli bismo da zadržimo organski otpad van deponija i istovremeno sačuvamo prirodne resurse poput peska – rekao je inženjer RMIT-a Džie Li.
Organski materijali poput ostataka kafe ne mogu se direktno dodavati betonu, jer ispuštaju hemikalije koje slabe čvrstoću materijala.
Zato je tim istraživača pomoću niskog nivoa energije zagrevao otpad od kafe na više od 350 °C, bez prisustva kiseonika.
Ovaj proces se naziva piroliza. On razlaže organske molekule i stvara porozni, ugljenikom bogat ugalj poznat kao bioćumur (biochar), koji može da se veže za cement i postane deo njegove strukture.
Rojičand i njegove kolege pokušali su i sa pirolizom na 500 °C, ali su tada dobijene čestice bioćumura bile slabije.
Istraživači upozoravaju da još treba da ispitaju dugotrajnu izdržljivost betona napravljenog ovom metodom.
Trenutno rade na testiranju ponašanja betona od kafe u uslovima smrzavanja i odmrzavanja, upijanja vode, habanja i pod drugim vrstama naprezanja.
Tim takođe razvija bioćumur od drugih izvora organskog otpada, uključujući drvo, hranu i poljoprivredne ostatke.
– Naše istraživanje je još u ranoj fazi, ali ovi uzbudljivi rezultati nude inovativan način da se značajno smanji količina organskog otpada koji završava na deponijama. Inspiraciju za svoje istraživanje pronalazim u indigenoj filozofiji brige o zemlji, koja podrazumeva održiv životni ciklus svih materijala i izbegavanje odlaganja otpada na deponije kako bi se smanjio uticaj na životnu sredinu – rekla je inženjerka RMIT-a Šenon Kilmartin-Linč.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)