Atinu je ovog leta posetilo preko osam miliona turista. Na drevni Akropolj dnevno se pelo i do 20.000 posetilaca. Već sada se čini da će ovo biti rekordna sezona za Grčku – procene su da je ukupno bilo 33 miliona turista, a da je ostvaren prihod veći od 22 milijarde evra.
Međutim, hiperturizam sve više zamara Grke, jer s navalom gostiju stižu i brojni problemi: porast cena usluga i haotična situacija na tržištu nekretnina, koje se masovno iznajmljuju kroz sitem „Er Bi-En-Bi”. Posledica je manjak stanova za dugoročno izdavanje porodicama, studentima… U cilju regulacije prekomernog turizma, u tri centralne atinske zone se na godinu dana zaustavlja izdavanje novih dozvola za kratkoročni najam, dok se cena „zlatne vize” s kojom građani trećih zemalja uz kupljenu nekretninu stiču i boravak, podiže na 850.000 evra.
Žitelje grčkih ostrva i turističkih centara pak brine činjenica da, zbog ugađanja turistima i prilagođavanja njihovom načinu života, gube svoj identitet. Na primer, Paksos je od prošle godine preplavljen „hodočasnicima” koji hrle na ovo grčko ostrvo kako bi videli eksterijere u kojima je snimana serija „Maestro”, emitovana na „Netfliksu”. Sa sličnim problemima već dugo živi Santorini, koji ima oko 12.000 stanovnika, a dnevno se tesnim ulicama tiska oko 17.000 turista. Na jednoj od tabli okačenoj u gradu ispisana je poruka dobrodošlice ali u isto vreme i opomena gostima „da je ostrvo dom onih koji na njemu žive”.
Lokalce je dodatno ogorčilo kada ih je gradonačelnik ostrva u jednom trenutku pozvao da zbog gostiju ostanu kod kuće, odnosno da ograniče svoje kretanje zarad većeg konfora posetilaca. Da se hitno mora naći rešenje za ostrvce površine 75 kvadratnih kilometara koje godišnje poseti skoro tri miliona turista, upozorio je i prvi čovek Santorinija Nikos Zorzos. On je rekao da neke granice moraju da se postave, „kako ostrvo ne bi potonulo pod pritiskom hiperturizma”. Drugim rečima, Santorini više ne može da dozvoli ni krevet više za izdavanje, ni u hotelima, niti u privatnom smeštaju.
Uz to, i vazduh je zagađeniji nego ranije, a meštani sa pravom smatraju da im najezda turista ugrožava kvalitet života jer nemaju infrastrukturu koja može da odgovori potrebama tolikog broja ljudi.
Zato se, za početak, od idućeg leta uvodi taksa od 20 evra za putnike sa kruzera koji se iskrcavaju na Mikonosu ili Santoriniju i taksa od pet evra u drugim lukama. Takođe, povećava se i boravišna taksa sa dva na pet evra u hotelima sa tri zvezdice, a na deset ili 15 evra dnevno u najvišoj kategoriji i vilama. Takse će varirati zavisno od perioda godine, a sredstva će biti korišćena za poboljšanje turističke infrastrukture i pokrivanje troškova prevencije obnove od prirodnih katastrofa. Za kratkoročni zakup plaćaće se taksa od osam evra i očekuje se da će ove nove mere državnoj kasi doneti 50 miliona evra. To će samo delimično ublažiti probleme hiperturizma – osim ukoliko se turistički talas, zbog vrućina, umesto ka jugu ne okrene severu Evrope.
Komentari (0)