Puno je zanimljivih detalja prethodilo tom takmičenju na kojem je zapravo Jugoslavija najlošije izgledala u istoriji EP-a. Ivan Gudelj, tada nogometaš splitskog Hajduka, kao dvadesetogodišnjak je dobio poziv Miljana Miljanića.
“Iako sam igrao dobro nisam se nadao pozivu. Reprezentacija je bila jaka, osvojii smo prvo mesto u kvalifikacijama ispred Italije, koja je te godine osvojila svetsko prvenstvo. Sve je bilo dobro do priprema za SP 1982. koje su se održale u Novom Sadu, hotel Park je bio baza”, prisetio se Gudelj.
Bila je to godina u kojoj je zagrebački Dinamo nakon 24 godine osvojio naslov prvaka. Ali među 22 putnika u Španiju tamo su bili samo Velimir Zajec i Stjepan Deverić. Gudelj je pak kao i mnogi drugi bio razočaran što tamo nije bilo Marka Mlinarića.
Najnovije sportske vesti čitajte i na našoj iOS i android aplikaciji – Objektiv.rs
“S Mlinkom sam generacija, valjda smo se znali od pionira. Bio je to paklen igrač, pokretač, a veliki znalac. Fantastično je igrao to proleće, ali blistao je i Kranjčar, bio je tu i sjajni Cerin. Ali ipak je Mlinka bio za mene broj 1. te ekipe.
Za vreme priprema izbio je jedan skandal, koji je po Gudeljevom mišljenju bio presudan.
“Stariji će se setiti drame oko sportske obuće. Puma i Adidas u velikom ratu. Naime, većina je igrača potpisala ugovor s Pumom, zastupnik Ante Dujmić nam je “namestio” dobre ugovore za nošenje Puminih kopački. Ali, reprezentacija je igrala u Adidas dresovima i FSJ je insistirao da se mora igrati u toj opremi. Atmosfera je tada postala trula, među igrače se uvuklo neko nepoverenje. Uprkos svemu u Španiji smo doživeli debakl.
Remi na startu sa Severnom Irskom, poraz od Španije i tek minimalna pobeda protiv Hondurasa zaustavili su Plave.
“Ta utakmica protiv Španaca u Valensiji će ostati jedna od onih koje se ne zaboravljaju. Bili smo dosta bolji, dominirali smo, ali onda se umešao sudija. Jedan detalj je bio upečatljiv na poluvremenu. Krenuli smo prema našoj svlačionici, ali prostorija se napunila pare, a i zbog velike vrućine, mi smo sastanak održali na stepenicama. Na sve moguće načine domaćin je želeo da nas zaustavi”, prepričava za hrvatske medije Gudelj.
Nova prilka da se iskaže kvalitet te generacije ukazala se 1984. godine na Euru u Francuskoj, a tom plasmanu je prethodila drama.
“Igrali smo u Splitu protiv Bugarske, na toj je utakmici igrao Marko Mlinarić. Imali smo sjajnu ekipu, Safet Sušić je postigao dva gola, ali najvažniji Ljubomir Radanović. To je najlegendarniji prenos Mladena Delića koji je vikao da nema više vremena, da bi nakon toga u beskraj vikao Radanovićevo ime i ono – “ma je li to moguće, ludnica, šta je ovo”. Bila je to luda utakmica u kojoj smo mnogo oscilirali.
On this day in 1982-Whiteside v Yugoslavia….. pic.twitter.com/oa2uE67sy0
— Irish Unionist (@wackyj67) June 18, 2018
Najnovije sportske vesti čitajte i na našoj iOS i android aplikaciji – Objektiv.rs
A onda je došao turnir u Francuskoj i ponovno velika očekivanja. Selektor je bio Toza Veselinović, a tamo su bili: Zoran Simović, Nenad Stojković, Mirsad Baljić, Srećko Katanec, Velimir Zajec, Ljubomir Radanović, Miloš Šestić, Ivan Gudelj, Safet Sušić, Mehmed Baždarević, Zlatko Vujović, Tomislav Ivković, Faruk Hadžibegić, Marko Elsner, Branko Miljuš, Dragan Stojković, Josip Čop, Stjepan Deverić, Sulejman Halilović, Boro Cvetković.
“Svi redom vrhunski igrači, liga jaka, niko nije mogao pre 28 godine da napusti državu. Skup pojedinaca, ali nismo bili pravi tim. Nedostajalo je više kohezije u toj generaciji.
#Yugoslavia
Preview World Cup 1982
? Kicker Magazine pic.twitter.com/DoJMZaoOgV— OldFootballPhotos (@OldFootball11) May 5, 2019
Tri poraza (Belgija 2:0, Danska 5:0 i Francuska 3:2) i oproštaj u grupi.
“Šteta, puno više smo vredeli od onog što smo kao ekipa postigli. Ali, to je fudbal i samo još jedna potvrda da mora da vlada prava klima, da selektor mora da bude na istoj talasjnoj dužini”, zaključio je Ivan Gudelj.
Komentari (0)