Frontmen grupe Vatreni poljubac, Milić Vukašinović, ekscentričan, ali beskrajno talentovan roker, u svojoj osmoj deceniji uskoro objavljuje novi album, a u intervjuu za naš list otvoreno govori o karijeri, bludnoj mladosti, ali i o velikom porodičnom gubitku.
-Dugo vas nismo čule da prašite rok. Jeste li se povukli sa scene ili publici pripremate neko iznenađenje?
– Baš kad je trebalo da sa grupom krenem sa svirkama intenzivnije, pojavio se virus i sve je stopirano. Te dve godine nesviranja zbog pandemije iskoristio sam i spremio trinaest pesama za novi album Vatrenog poljupca, koji će izaći do kraja septembra.
Na sceni ste bukvalno od malih nogu. Ipak, možete li da izdvojite neki poseban trenutak u karijeri?
– U Londonu sam početkom osamdesetih nosio demo-snimke svojih pesama na engleskom i jedna od najjačih izdavačkih kuća je htela da mi izda dva singla, a posle toga i celi album, ali pošto sam tada imao mnogo para zarađenih od narodne muzike, više mi je u glavi bilo opijanje, razvrat i blud nego ozbiljno bavljenje muzikom, te sam im zatražio neku nenormalnu cifru da bih ih odbio. Međutim, oni mi kažu da dođem sutra u 10 ujutru da preciziramo dogovor, a pošto sam pio do šest ujutru, kad mi je zazvonio alarm, isključio sam ga i izgovorio legendarnu rečenicu: „Je*o svjetsku slavu kad moram ustajat u osam ujutru”. Istog dana sam se avionom vratio kući u Sarajevo. Autor ste nekih od antologijskih narodnih pesama.
Prošle su četiri godine od smrti vaše ćerke. Može li vreme da ublaži bol ili nikad nije lakše, već samo naviknemo da živimo s tim?
– Kad ti umre rođeno dete, ona nit tvog blistavog, ispunjenog i radosnog života se prekine i nikad više ta nit ne može biti onakva kakva je bila pre nego što se prekinula
OSTATAK OVOG I MNOGE DRUGE TEKSTOVE ČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIV.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)