Dino Rađa, koji nikad nema dlake na jeziku kad daje intervjue, posebno za srpske i hrvatske medije, otvorio je dušu kao nikada pre u razgovoru za Nedeljnik. Sve je krenulo kao i u blistavoj karijeri od Božidara Maljkovića
– Ako je šjor Božo rekao da nešto može, onda nema razmišljanja – počinje Dino Rađa.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Od Dude Ivkovića se, kaže, “nije oprostio”…
– Nemam se šta pozdravljati sa Dudom. Oprostio bih se kad bi prošao barem jedan dan da mi ne padne na pamet. Ovako, bio je to samo privremeni rastanak.
Progovorio je i o reprezentaciji bivše zemlje, Jugoslavije.
– Uveren sam da se Jugoslavija nije raspala, bila bi večni prvak Evrope. Znači od 1989. do 2225. nam niko ne bi bio ni blizu. Utakmica sa “drim timom” iz 1992. godine, hm, mislim da bismo to izgubili. Bili smo tanki u toj utakmici za još pet-šest igrača koji su mogli izaći i suprotstaviti se, ali mislim da ni svi zajedno kao Jugoslavija ne bismo dobili tu ekipu. A sve ostale američke reprezentacije posle toga, mislim da bi to bilo na jednu loptu i često bi išlo na našu stranu.
O srpskoj i hrvatskoj košarci takođe je imao šta da poruči.
– Kažu da Hrvatska nema plejmejkera? Pa šta će ti plejmejker, zašto bi morali da ga imate, igrajte bez njega. Radi ono što je učinio Fil DŽekson. Košarka je uvek bila igra trojice, pre Fila i svih ostalih. Trojica se igraju loptom, druga dvojica smetaju i odvlače pažnju. Možete igrati dva na dva ili jedan na jedan, ali osnova košarke je tri na tri. A ni Filovi Bulsi nisu imali plejmkera. Nije u tome stvar. Božo (Maljković) mi je na isto ovo pitanje jednom dao odličan odgovor. Rekao mi je da bi za poraze koje mi u Hrvatskoj olako shvatamo, u Srbiji neko ozbiljno naj***o i da igrači ne bi smeli da izađu na ulicu. U tome je stvar. Ja lično ne volim kad izgubim, ni Soni kad igram s decom.
Otkrio je i neverovatnu anegdotu o Jugoplastici, koja i dan-danas predstavlja veliki autoritet
– Košarka teži stvaranju fenomena. Nije li Jugoplastika jedan od najvećih, a svakako i poslednjih jugoslavenskih? Nema sumnje da jeste. Imam zanimljivu priču. Tokom snimanja poznate serije “La casa de papel” nešto pođe po zlu i direktor fotografije okuplja ekipu. On drži govor i kaže: “LJudi, moramo biti malo kao Jugoplastika.” Naravno, niko osim Darka (Helsinki) i Luke ne zna šta to znači, ali meni je to pokazatelj šta mu je Jugoplastika bila. Sad kad je bila premijera pete sezone, odlučio sam da ga iznenadim. Otišao sam na premijeru i seo u drugi red. Bio je u prvom, tačno ispred mene. A kad se projekcija završila i kad su se upalila svetla, video me. Čovek je mogao umreti od sreće. Dao sam mu žutu majicu Jugoplastike i on je sve skinuo pred par hiljada ljudi, ostao go do pojasa i obukao tu majicu. To je fenomen Jugoplastike. Bili smo košarkaški “Bitlsi” – kazao je Rađa u velikom intervjuu u Nedeljniku.
Bonus video:
a Radja je jedan od istaknutijih clanova tih splitskih Beatlesa kosarke i pisac njihovih najlepsih pesama