Poznati košarkaš i nekadašnji NBA igrač Darko Miličić u jednom intervjuu pričao je šta je sve radio u Americi, na šta je trošio stotine hiljada dolara u danu, kakav skandal je napravio pred Marajom Keri i kako je izluđivao trenere.
– Umeo sam da dođem direktno iz grada na treninge. Igor Kokoškov dođe pa mi kaže – samo ne prilazi Leriju Braunu, osećaš se na kilometar. Igoru sam se redovno ispovedao, nisam imao kome drugom. Kad uđem kod njega pre jutarnjeg treninga on se odma hvata za glavu i pita šta sam uradio. Ma ništa bila neka tuča pa sam malo dobio po glavi – počinje priču Darko.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kaže da je svakodnevno bio u opasnosti jer je izlazio po klubovima a ljudi su znali ko je i da ima novca.
– Imao sam pumparicu. To možeš da kupiš uz ličnu kartu. Pucao sam doduše samo na glinene golubove, ali bila mi je u kolima. Bio sam svakodnevno u opasnosti. Tamo se izlazi non-stop. Ja sam redovno bio izložen opasnosti po klubovima i diskotekama jer sam bio mlad, znali su da sam drugi pik i da imam pare. Bio sam otvorena meta. Ili sam išao sam ili sa par drugara – kaže on.
Ističe da je u trenucima najvećeg nezadovoljstva hteo da se vrati u Srbiju ali ga je porodica zadržala.
– U totalnom rastrojstvu uđem u kuću, zaključam vrata i onda se ispraznim. Iznabadam one zidove, isprobijam ih sve i sutra zovem majstora. Imao sam već majsotora koji je na stend baju bio. Kad ga pozovem on me samo pita koliko će biti posla. Imam ja problem sa tim besom. Pokušavam da ispravim to koliko god je moguće – priča Darko.
Sa trenerima je voleo da se svađa, da ih nervira i da se, kako kaže, pravi lud.
– Svađao sam se sa trenerima, pravio se lud. On mi priča nešto a ja mu posle 15 minuta kažem – e ja sam engleski zaboravio pre godinu dana. On poludi, istera me sa treninga. Meni to spontano dođe – kaže on.
Miličić kaže da je imao nekoliko kafanskih tuča, da se nije bojao mafije i da je uvek imao svoj neki fazon koga se držao.
– Imao sam nekoliko kafanskih tuča. S obzirom na svoj temperament i moje bahato ponašanje nisam imao mnogo problema. Nisam se bojao mafije. Slušao sam ja te priče o getu ali mi nije dopiralo do mozga. Kretao sam se po najgorim mestima. Nisam ih izazivao ali sam se ponašao u svom srpskom fazonu. To su te diskoteke na 3-4 sprata. Nema koga nema unutra. Nailazio sam na neke Šiptare tamo koji su pokušali da provociraju ali im samo kažem – daj namesti zube, nemaš zube, ne možemo da pričamo pljuješ me – prisetio se Darko.
Sa novcem nije uvek racionalno postupao. Umeo je mnogo da potroši, posebno kada su kola u pitanju.
– Prvi put kad sam došao u Ameriku ja sam došao sa logikom da ću da kupim novog golfa 4, pošto je tad baš izašao. Šta mi treba više. Kad sam to izjavio ovi oko mene rekli – dobro, aj videćemo. E, kad sam ja dobio te pare na račun, kad sam video kako to izgleda ja sam tad kupio četiri automobila. Tada sam iskeširao pola miliona za kola. Ma nisam ih ni vozio. Onda sam otišao kod druga na brod na jezero Mičigen. Kad sam video koliko je to fino, ja odmah u prodavnicu gde su se prodavali brodovi. U prvom delu bili ovi manji, ja se odmah raspitao da li ima nešto veće. Odvede me on u halu a tamo jahta 15-16 metara.
– Daćeš mi ovu.
– Čekaj, hoćeš da ti kažem specifikaciju, performanse.
– Ma kakve performanse, daj da pišem ček i spuštaj u vodu.
Zove me knjigovođa, pita šta sam sad kupio, kaže kako sam sve pare potrošio a ja mu odgovorim – ma ide plata 15. opušteno.
Jahta je koštala 700.000 dolara. Vozio sam je pet puta, zakucao sam je u plićak jednom.Nasukao se sa njom, pokvario je. I onda je prodao posle mesec dana, i izgubio 300.000. I to ti je to – rekao je Darko i priznao da je u jednom trenutku u garaži u Novom Sadu imao i 10 automobila u garaži.
Od poznatih ličnosti koje je upoznao u SAD izdvaja Eminema koji je živeo par kuća od njega, ali se prisetio i odlaska u jedna restoran gde je video Maraju Keri.
– Upoznao sma Eminema, on je bio par kuća od mene u Detroitu, mada kad si od nekog udaljen par kuća u Americi to ti je kao da si u drugom gradu. Sećam se prvi put kad sam došao u Ameriku menadžeri su hteli da me fasciniraju izlaskom na večeru. Međutim šta meni znači to što me ti vodiš u neki kineski restoran gde se čeka šest meseci da bi dobio sto. Daj ti meni da se ja nakrkam dobro. Oni su to nekoliko meseci ranije to rezervisali i dođe dan da se ide u taj kisneksi restoran. Stolovi su tako poređani da svi zapravo sedite zajedno. Ja došao gladan, a porcije stižu, sve neke male. Oni to hvale. A mene zanima kad će glavno jelo. Krenuli da stižu neki mesići.
– Ok, a gde je hleb?
– Darko, ne služi se ovde hleb.
– Kako se ne služi, pa gde ste me ovo doveli? Kakva je ovo splačina.
Žena od menadžera se rasplakala. Ljudi platili nekoliko hiljada dolara večeru a ja se tako ponašam. I sad oni da me smire kažu mi kako je pored mene svetska mega zvezda.
– Kakva mega zvezda?
– Maraja Keri.
Ja se okrenem kad ona stvarno tu.
– Ma kakva Maraja Keri, dajte hleba ako ima, gladan sam ko pas”, prisetio se Darko Miličić.
Izvor: Objektiv.rs, Mondo
Komentari (1)
potpapucen opanak, ili vo u Bec vo iz Beca