Nije tako redak slučaj da srpski fudbaleri u novim, jačim klubovima, ne zaigraju na nivou na kom su bili u doskorašnjim timovima.
S obzirom na to da je ova tema “sveža” zbog jučerašnje partije Luke Jovića, koji je postigao dva gola protiv Šalkea po povratku iz Real Madrida u frankfurtski Ajntraht, navodimo nekoliko sličnih primera naših igrača.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Možda ne treba prerano ni donositi zaključke kada je u pitanju Luka Jović, jer je duel protiv tima iz Gelzenkirhena bio tek prvi koji je odigrao, ali ako je suditi po onome što je prikazao u povratničkom debiju, onda nema sumnje da će, ukoliko nastavi tako, ovo biti uspešno proleće za njega.
Srpski reprezentativac je u dresu “kraljevskog kluba” postigao samo dva gola za godinu i po dana koliko je proveo u Madridu, a tu brojku, uspeo je da izjednači već za pola sata u Nemačkoj.
Ukoliko bismo gledali iz šire perspektive, ovo može biti “win-win” situacija za sve tri strane:
– Jović će povratiti izuzetno poljuljano samopouzdanje i igraće standardno uz pretpostavku da će davati golove koji su najvažniji za napadača njegovog kalibra;
– Ajntraht će imati velike koristi od Srbina, jer će sigurno lakše uspeti da se izbori za učešće u nekom od evropskih takmičenja sledeće sezone;
– Real će moći da zaradi na njegovom transferu više nego što bi to mogao da ga je zadržao još u svojim redovima, a uz neigranje i neefikasnost, cena bi svakako bila manja; dodatno, možda Zinedin Zidan odluči da mu da ipak novu šansu nakon dobrih partija u Bundesligi…
Postoji još jedan sličan primer iz malo dalje prošlosti, pošto je još jedan srpski napadač karijeru uspeo da “oživi” povratkom na pozajmicu u bivši klub.
To je uradio Nikola Žigić, koji je nakon transfera iz Crvene zvezde u Rasing iz Santandera, pružao odlične igre u Primeri, koje su ga preporučile za još veće domete.
Oni su bili – prelazak u Valensiju, gde se, visoki centarfor, ipak nije snašao. Na 10 mečeva nije dao nijedan gol, da bi potom usledio povratak u Rasing.
U drugom mandatu u Santanderu, Žigić je tokom te pozajmice postigao čak devet pogodaka na 11 utakmica, a onda se vratio među “slepe miševe” i na isto toliko duela, četiri puta zatresao mrežu protivnika. Valensija ga je makar lakše prodala Birmingemu, od kojeg je dobila sedam miliona evra. Da nije otišao nakratko opet u Rasing, cena verovatno ne bi bila tolika…
Posle dva napadačka slučaja, navešćemo i jedan odbrambeni – onaj Nemanje Vidića, uz napomenu da on nije bio na ivici propasti, već mu pozajmica jeste pomogla, ali samo da se “iskali”. Stigao je na kraju 20. veka kao veliki talenat iz Užica u Crvenu zvezdu, ali nije mogao odmah da dođe do željene minutaže, a tada je imao samo 18 godina.
Rešenje je pronađeno u odluci da se stameni štoper pošalje “na učenje” u subotički Spartak, za koji je odigrao jednu sezonu na solidnom nivou. Ona mu je značila zbog iskustva koje je stekao za tih godinu dana, posle čega je na “Marakani” pružao fenomenalne partije, zbog čega su i Zvezda i on kasnije mogli samo da dobiju.
I jesu – Vidić je dobio šansu na “velikoj sceni” – prešao je u moskovski Spartak, a crveno-beli su zauzvrat imali oko 4.500.000 evra više na računu.
Da ne bi te pozajmice u subotičkom Spartaku, verovatno ne bi tako brzo stekao sigurnost i napredovao, a potom ostvario transfer u moskovski Spartak. Kasnije, poznato je – slavni Mančester junajted i kapitenska traka oko ruke kod jednog ser Aleksa Fergusona…
Legendarni strateg “Crvenih đavola” je pokušao da od još jednog Srbina napravi igrača za velika dela i iskoristi njegov potencijal koji je pokazao u Partizanu, ali nije uspeo u tome, pošto je odlazak Zorana Tošića na Old Traford bio potpuni fijasko.
Nije uspeo da se izbori za ozbiljnu minutažu, pa je Junajted odlučio da pošalje srpskog fudbalera na pozajmicu u Keln. Dolazak u redove “Jarčeva” mu je baš prijao. Tošić je na 14 utakmica zabeležio pet golova i tri asistencije, što ga je preporučilo moskovskom CSKA, koji je platio Mančesteru 9.500.000 za njegov transfer.
Premijer liga nije prijala ni Marku Grujiću.
Zvezdino dete se sa Marakane uputilo put Enfilda, ali je usled paklene konkurencije u veznom redu Liverpula morao na razne pozajmice. Od Kardifa, preko Herte, pa sve do Porta – svuda je bio na visokom nivou fudbaler koji i dalje ima ugovor sa prvakom Engleske.
Nemanji Radonjiću je pozajmica verovatno spasila karijeru.
Da nije bilo poziva Čukaričkog 2016. godine, verovatno bi danas pričali od propalom talentu srpskog fudbala. Nenad Lalatović je prodrmao Radonjića, a Brdo je bilo mesto njegovog povratka na fudbalsku mapu Evrope. Ostalo je istorija… Postao je ljubimac navijača Crvene zvezde i čovek koji se zlatnim slovima upisao u almanahe kluba sa Marakane.
Tu je, naravno, i Aleksandar Mitrović. Napadač rodom iz Smedereva je imao veoma lošu sezonu 2017/18 u Njukaslu i blo je jasno da nešto ne štima između Rafe Beniteza i njega, tako da je pozajmica bila najrealnija opcija.
Fulam je prepoznao da bi sa srpskim napadačem u timu imao veće šanse da izbori plasman u elitno takmičenje engleskog fudbala. Mitrović je eksplodirao u Čempionšipu, koji se ispostavio kao idealno takmičenje za njega. “Devetka” reprezentacije Srbije je u prolećnom delu sezone postigla čak 12 golova, a Fulam je izborio promociju u Premijer ligu.
Valja pomenuti da je na ovom spisku mesta bilo i za Dejana Joveljića, koji je pozajmljen u austrijski Volfsberger iz frankfurtskog Ajntrahta, a za sada je već na 12 utakmica za Austrijance postigao šest pogodaka, te se može reći da je i on blizu toga da se preporodi!
Možda bi ovo sve moglo da bude za nauk ostalim srpskim fudbalerima koji po dolasku u jači klub ne uspevaju odmah da “pronađu sebe“: vratite se nakratko na pozajmicu korak unazad, jer ćete u budućnosti napraviti dva unapred.
Autor: A. A. / B.K.
Komentari (0)