Сви сте чули за дијабетес.
И знате да је у питању хронична болест код које организам или не производи, или неадекватно користи хормон панкреаса, инсулин.
Инсталирајте нашу иОС или Андроид апликацију – Објектив.рс
Али, да ли сте чули за предијабетесно стање, односно, инсулинску резистенцију?
Инсулинска резистенција представља поремећај у метаболизму који се карактерише неадекватним одговором ћелија на дејство инсулина.
Инсулин је хормон који омогућава улазак глукозе у ћелије, као и њену даљу обраду.
Неадекватан, или одсутан одговор на његово дејство доводи до повећања нивоа глукозе у крви, а а затим и до тенденције организма да повишеним лучењем инсулина регулише висок ниво глукозе, што доводи у хиперинсулинемију.
Инсулинска резистенција је један од водећих фактора ризика за развој дијабетеса мелитуса типа 2, гестацијског дијабетеса (дијабетес у трудноћи) и предијабетеса (стање код кога је ниво шећера у крви висок али, не довољно да би се сматрао дијабетесом).
Узроци инсулинске резистенције
Прави узрок још увек није у потпуности познат, али су познати фактори који могу да доведу до развоја овог стања.
Од изузетног значаја је наследна компонента, тако да је ризик, код оних који међу блиским сродницима имају оне који болују од дијабетеса мелитуса типа 2, или неког другог типа шећерне болести, хипертензије, метаболичког синдрома, виши.
Фактори који утичу на настанак инсулинске резистенције:
- Прегојазност и гојазност,
- Дијета са високим уносом угљених хидрата, посебно простих шећера
- Седентарни начин живота, односно низак ниво упражњавања физичке активности
- Унос високих доза стероидних хормона дужи временски период
- Хронични стрес
- Кушингов синдорм
- Синдорм полицистичних јајника
Истраживања су показала да се инсулинска резистенција јавља код особа које имају висок ниво инсулина у крви, повишено складиштење масти у јетри и панкреасу, као и високе факторе инфламације.
Симптоми и знаци унсулинске резистенције:
Симптоми и знаци који могу да укажу на постојање инсулинске резистенције:
- Гојазност, индекс телесне масе (БМИ) већи од 25. Ово није најпоузданији и апсолутан показатељ поремећаја, јер и мршаве индивидуе могу да развију ово стање
- Дебљина фокусирана на и око стомака (велики стомак), масне наслаге око унутрашњих органа ( висцерална гојазност)
- Стална поспаност, посебно након оброка, уз учестало зевање
- Хронични недостатак енергије и осећај умора и поред обилних оброка
- Заборавност, депресија, безвољност
- Стална жеља за уносом слаткиша и након оброка
- Нагли пад шећера
- Тешко успостављање идеалне телесне масе и мршављење, чак и ако је особа на посебном режиму исхране, а убрзано гојење
- Појава израслина на кожи сличних брадавицама, испод груди, пазуха, на врату
- Појава тамније пребојености коже пазуха и препона
- Нередовни менструални циклуси, појава акни и појачане маљавости код жена
Како се дијагностикује инсулинска резистенција?
Ова болест најчешће не изазива видљиве симптоме, поготово у раним фазама, па је тако могуће имати овај поремећај дужи низ година уколико се ниво шећера у крви не проверава.
Дијагностички тестови који се најчешће користе у ове сврхе
А1ц тест, гликолизирани хемоглобински тест, који мери просечан ниво сећера у крви у претходна два до три месеца. Користи се и у праћењу регулисаности болести код оболелих од дијабетеса.
Вредности овог теста испод 5,7% се сматрају нормалним, између 5,7 и 6,4% могу указивати на предијабетес, а преко 6,5% на дијабетес. Битно је нагласити да ове вредности могу да варирају у малом опсегу у зависности од лабораторија и закључке и његове интерпретације износи лекар.
Орални тест толеранције за глукозу (ОГТТ)
Овај тест се изводи ујутро, осам сати пре теста се не једе и не пије. Први узорак крви се узима на празан стомак и вредности шећера од 3,6 до 6,1 ммол/л се сматрају нормалним. Затим испитаник пије концентровани раствор глукозе, а нивои шећера у крви се мере у веменском распону од 30, 60, 90 и 120 минута. Крв се узоркује 120 минута након испијања раствора глукозе, тада се поново мери концентрација шећера у крви. Сумња на инсулинску резистенцију се може јавити уколико је ниво шећера у крви наште до 7ммол/л, а у 120мин огтт-а је у распону од 7,8 до 11,1 ммол/л.
Резултати ових тестова могу варирати, често је неопходно и поновити их, али једино уз надзор ендокринолога који их тумачи и интерпретира.
*Напомена: Уколико сумњате да имате инсулинску резистенцију, обавезно се обратите лекару и никако немојте обављати тестове на лични захтев.
Коментари (0)