Fevronija je bila kći senatora Prosfora iz Rima. Da bi izbegla brak sa smrtnim čovekom odlučila je da se zamonaš, na Istoku u zemlji Asirskoj, u manastiru, gde njena tetka Vriena igumanija.
Lisimah, sin nekog velikaša, imao je želju da se oženi Fevronijom, ali kako car Dioklecijan podozrevaše u njemu potajnog hrišćanina, poslao ga je na Istok, sa stricem Selinom da hvata i ubija hrišćane. Selin je bio surov kao zver, i svuda je bez poštede istrebljivao hrišćane. Lisimah, naprotiv, štedeo ih je gde god je mogao.
Napravivši pustoš od hrišćana u Palmiri, Selin je došao u grad Sivapolj, blizu kog beše manastir devički sa pedeset isposnica, među kojima i Fevronija. Iako je imala samo 20 godina Fevroniju su poštovali i u manastiru i u gradu zbog velike krotosti, mudrosti i uzdržljivosti.
U tom manastiru postojalo je pravilo blažene Platonide da se svaki petak provodi samo u molitvama i čitanju sveštenih knjiga, bez ikakva drugog rada. Vriena je odredila Fevroniju da čita sestrama sveštene knjige, i to stojeći skrivena iza zavese, da nikome ne bi odlačila pažnju lepota njenog lica.
Kada je Selin čuo za Fevroniju, naredi da mu je dovedu. Kad Fevronija nije htela da se odrekne Hrista i pristane na brak sa smrtnim čovekom, on naredi da je šibaju, potom da joj zube izbiju, potom da joj odseku ruke, pa prsi, pa noge, i najzad da je poseku mačem. Ali mučitelja – tog istog dana snađe strašna kazna Božja: bes uđe u njega, i obuze ga neki samrtni užas; u tom užasu on udari glavom o mermerni stub i pade mrtav.
Lisimah je naredio da se telo Fevronijino pokupi i odnese u manastir je će biti časno sahranjeno. Prema verovanju, od moštiju svete Fevronije desila su se mnoga isceljenja, a i ona se javljala na dan svog praznika, a stajala je na svom uobičajenom mestu među sestrama. Sve sestre gledale su je sa strahom i radošću.
U manastiru Gračanica na Kosovu i Metohiji nalazi se lik svete Fevronije. Ikona je nastala 1607-1608. godine za vreme gračaničkog mitropolita Viktora. Na ikoni je prikazana kako sedi na tronu u zelenoj haljini.
Beseda na današnji dan kaže:
Ne hvali se sutrašnjim danom jer ne znaš šta će dan doneti.
Da se ne hvalimo, braćo, onim što nije u našoj vlasti. Vremena i leta položio je Gospod pod Svoju vlast, i On njima raspolaže. Samo Bog jedini zna, da li će nas sutrašnji dan ubrojati u žive ili mrtve? Neki su umrli uoči dana venčanja svoga; drugi su opet silazili u grob uoči dana krunisanja carskom krunom.
Da niko, dakle, ne govori: sutra će mi biti najsrećniji dan u životu: sutra stupam u brak! Ili: sutra se krunišem carskom krunom! Ili: sutra idem na gozbu veliku! Ili: sutra mi dolazi dobitak veliki! O neka niko ne govori o sreći sutrašnjega dana. Gle, još ove noći može duša izaći iz tela, i naći se sutra okružena crnim demonima u mitarstvima! Još ove noći može se čovek odvojiti od srodnika i prijatelja, od bogatstva i časti, od sunca i zvezda, i naći se u društvu sasvim nepoznatom, na mestu neviđenom, na sudu neočekivanom.
Komentari (0)