Da ispoljavanje besa ne bi bilo destruktivno, kako za vas, tako i za okolinu, najvažnije je da savladate veštinu njegovog kontrolisanja i kanalisanja. Jedino tako bes može da bude vaš dobar saveznik i donese vam korist koju želite.
Ljutnja je sasvim normalna i prirodna reakcija na frustraciju. Stručnjaci ističu da je savremeni način života veoma komplikovan i da smo u mnogim situacijama jednostavno nemoćni.
Ipak, tvrdi se da postoji nekoliko vrsta besa i da ih je bitno prepoznati na vreme.
Pasivan
Jedan od dominantnih motiva za ove osobe jeste da udovolje okolini. Upravo zbog toga ispod njihove smirene spoljašnjosti krije se pravi vulkan besa u duši.
Agresivan
Ove osobe sklone su agresivnom ponašanju, vređanju, maltretiranju i ponižavanju drugih ljudi. Njihovi izlivi besa mogu da izazovu priličnu emotivnu štetu kod ljudi koji su postali njihove žrtve.
Pasivno-agresivan
Naizgled smirene i pomirljive, pasivno-agresivne osobe osećaju veliki otpor prema autoritetima, obavezama i odgovornosti. Sa razumevanjem će saslušati želje i potrebe drugih, ali ih gotovo nikada neće ispoštovati.
Neprijateljski
Neprijateljski nastrojeni ljudi obično su oni koji stalno kritikuju, prigovaraju i osećaju da su pod velikim pritiskom obaveza. Ubeđeni su da ih drugi ljudi uzimaju zdravo za gotovo i utrošiće mnogo reči da bi ih ubedili da se ceo svet urotio protiv njih i da su oni, zapravo, najveće žrtve okolnosti.
Gutanje besa ugrožava zdravlje
Ukoliko ste duže vreme frustrirani i gutate bes, to može dovesti do brojnih problema. Jedan od najčešćih je poremećaj rada štitne žlezde te se savetuje, pogotovo ako se bavite stresnim poslom, da s vremena na vreme kontrolišete istu.
U tenucima kada nas obuzme gnev, naravno da je teško naterati sebe da prestanete da se nervirate. Krstić savetuje da je najbolje prekinuti svađu, otići u šetnju pa čak i udarati u jastuk ili kauč. Udahnite duboko nekoliko puta i pokušajte da se smirite.
Brojni terapeuti širom sveta savetuju određene stvari kako bi telo oslobili stresa i sprečili pojavu prekomerne ljutnje:
– bavite se fizičkom aktivnošću
– nađite zadovoljstvo u malim stvarima
– idite često na bazen ili saunu ali i praktikujte tople kupke ili duže tuširanje
– relaksirajte se, što u prirodi, što u kući
– posvetite se dobroj organizaciji životnih projekata napravite planove za postepeno napredovanje
– radite vežbe disanja
– praktikujte jogu
Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da je najvažnije da znamo da smo mi ti koji upravljamo svojim mentalnim procesima i svojim ponašanjem. Ukoliko neko oseti snažnu ljutinu, na njemu jme kako će to rešiti – verbalno, neverbalno ili čak fizičkim kontaktom. Milojević dodaje da je samo na nama odluka kako ćemo se izraziti i da je bitno da ljudi prestanu da opravdavaju sebe ili druge jer su nešto uradili u besu.
Krstić dodaje da mnoge stvari nisu pod našom kontrolom i mnogo toga nam nije po volji. Ispoljavanje ljutnje smatra se socijalno nepoželjno pa sve to zajedno dovodi do toga da gutamo svoju ljutnju. Kada gutamo ljutnju, ona se u nama taloži.
Kada nataložimo dovoljno ljutnje, više nego što naši odbrambeni sistemi mogu da izdrže, dešava se da postanemo preosetljivi ili da jednostavno eksplodiramo. Tada govorimo o erupciji besa ili o gnevnim stanjima u kojima smo razdražljivi, nervozni i negativni.
Emocije ljutnje i besa prate i snažne reakcije autonomnog nervnog sistema. Organizam diže uzbunu, jer situaciju prepoznaje kao potencijalno opasnu po život. Luči se adrenalnim i hormon kortizol (hormon stresa), srce počinje jače da lupa, proces varenja se usporava (želudac se zgrči), krv jurne u mišiće, prenapregnuti smo i drhtimo od uzbuđenja. Ovo su snažne i poznate reakcije koje naš organizam pripremaju za borbu ili bežanje. Borba ili bežanje na prirodan način će potrošiti stanje opšte uzbuđenosti i dovesti do olakšanja. To je način na koji stvari funkcionišu u prirodi.
Srećom, mnogo toga možemo učiniti da bismo pomogli sebi. Bitna je preventiva, rad na sebi i mentalna higijena. Važno je da budemo svesni svoje ljutnje i da konstruktivno i blagovremeno kažemo drugima šta nam smeta i šta nam je važno da čine ili ne čine. Tada ljutnju ne gutamo već je koristimo kao pokretačku snagu, savetuje Krstić.
Komentari (0)