Direktorka Zavoda za geološka istraživanja, Vesna Tahov, izjavila je danas da je na teritoriji Srbije, nakon intenzivnih padavina prethodnih dana, registrovano više od 39.000 klizišta. Tahov je najavila da će građanima uskoro biti dostupan digitalni katastar sa detaljnim podacima o aktivnim, potencijalno nestabilnim i reaktiviranim klizištima. Mapu možete pogledati OVDE.
– U ovom periodu stalno očekujemo nove prijave pojave nestabilnosti i klizišta na teritoriji Srbije – rekla je Tahov za RTS. Prema njenim rečima, zapadna Srbija je trenutno najugroženija, sa registrovanim klizištima u Malom Zvorniku i Kragujevcu, gde ekipe već rade na terenu i daju preporuke za hitne mere sanacije.
Digitalna aplikacija koja će biti dostupna građanima koristiće različite boje za označavanje zona: crvena za aktivna klizišta i zone u kojima nije preporučljivo graditi, žuta za potencijalno nestabilna područja i plava za reaktivirana klizišta. Građani će moći jednostavno da pretraže katastar po adresi i provere da li se njihovi objekti nalaze u rizičnim zonama.
– Cilj nije da se građani uplaše, već da budu informisani i svesni rizika – naglasila je Tahov.
Ona je ukazala da ekstremne vremenske prilike dodatno pogoršavaju situaciju.
– Imamo periode suše koji dovode do pucanja tla, a zatim velike količine padavina u kratkom roku, što stvara uslove za nastanak novih klizišta – navela je Tahov.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Miloš Marjanović istakao je da je važno pravilno tumačiti podatke sa mape. Prema njegovim rečima, klizišta su najčešće posledica kombinacije prirodnih uslova i ljudskog delovanja, poput neadekvatne izgradnje ili slabog održavanja, a često se aktiviraju sa zakašnjenjem, kada se tlo zasiti vodom.
– Ukoliko podloga sadrži sitne čestice, potrebno je vreme da se zasiti vodom i tek onda dolazi do pokretanja klizišta – objasnio je Marjanović.
Stručnjaci naglašavaju da postoji mogućnost prostornog predviđanja klizišta, dok vremenska prognoza ostaje izazov. Za preciznija predviđanja neophodna je gušća mreža klimatoloških stanica kako bi se bolje razumela veza između padavina i klizišta.
Cvjetko Sandić iz Geološkog zavoda Republike Srpske naveo je da su najugroženiji istočni delovi tog entiteta, od Zvornika do Foče uz Drinu.
– Imamo složenu geološku građu koja u kombinaciji sa obilnim padavinama dovodi do eskalacije problema. Broj klizišta je značajan i u manjim sredinama – samo u Loparama i Zvorniku registrovano je po skoro dve hiljade klizišta – dodao je Sandić.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)