Zova je dugo bila zaboravljena, ali sada se vraća na “velika vrata”: Potražnja na tržištu sve veća, a zarada jako dobra

Zova donosi prinos od 10 do 12 tona po hektaru, a prema rečima proizvođača, zarada može da iznosi i preko 4.300 evra po hektaru

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Unsplash/Josef Stepanek

Zova, biljka koja je dugo bila zapuštena, sada sve više privlači pažnju poljoprivrednika u Srbiji, posebno na severu Vojvodine.

Razlog za to su izuzetno visoki prihodi, niži troškovi uzgoja i rastuća potražnja na tržištu. Ova biljka, koja najbolje uspeva na peskovitim zemljištima, sve je popularnija među voćarima, a najčešće se gaji sorta „hazberg” koja dolazi iz zapadne Evrope.

Na pijacama su sve više traženi proizvodi od zove, poput sokova i džemova, što dodatno motiviše proizvođače da se okrenu ovoj isplativoj kulturi.

Zova donosi prinos od 10 do 12 tona po hektaru, a prema rečima proizvođača, zarada može da iznosi i preko 4.300 evra po hektaru.

Jene Šerfeze, jedan od uspešnih uzgajivača ove biljke sa Horgoša, ističe da prihod može biti duplo veći ako se savladaju sve veštine uzgoja i priroda obezbedi povoljne uslove.

– Na istoj parceli možete dobiti najmanje prinos kao kod grožđa, a ulaganja su znatno manja. Zova skoro da ne zahteva hemijsku zaštitu, zbog čega se svrstava u organsku proizvodnju. Uz to, mnogo je lakše za berbu nego grožđe – objasnio je Šerfeze.



Izvor: Poslovni

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar