Čuveni argentinski vezista Huan Sebastijan Veron se takođe, u moru drugih legendi, oglasio povodom smrti Siniše Mihajlovića.
On se prisetio zajedničkih dana u Laciju, kada su žarili i palili terenima širom Apenina, ali i Evrope.
– Pratio sam šta se dešava sa Sinišom prethodnih godina, znao sam za njegovu bolest. Ponekad sam se raspitivao kod Stankovića i Mančinija, da vidim kako je. U poslednje vreme čuo sam se i sa Arijanom, njegovom suprugom… Bio sam u Kataru kad se sve dogodilo, vest nas je zatekla. Zaneti, Milito, Kordoba – niko nije mogao da veruje. Na Sinišu sam uvek gledao kao na snažnog čoveka, niko nije verovao da bi tako nešto moglo da se dogodi. A onda su stigle užasne vesti. Mnogo sam tužan, on je bio moj stariji brat. Ostajali smo zajedno posle treninga da vežbamo slobodne udarce. Takmičili smo se. Bio sam dobar, ali on je bio odličan. Igrao sam sa Maradonom i Mesijem, izvanrednim šuterima, međutim Siniša je bio bolji od njih. Apsolutno najbolji! Teško će se ikad više roditi igrač koji može da postigne 90 odsto golova iz slobodnih udaraca. Ili oni njegovi korneri… Sećanje na njega nikada neće biti tužno. Taj osmeh, ta hrabrost, uvek pozitivan u teškim situacijama – to je ono što ću pamtiti. Kada pričam o njemu trudiću se da se smejem. Pamtiću najlepše stvari.
Argentinac ne krije koliko mu je Mihajlović pomagao kroz karijeru…
– Od Sampdorije do Lacija – uvek je bio uz mene. Znao je šta mi treba, pružio ruku i ja sam je zgrabio. Ponavljam, uvek ću pamtiti taj široki osmeh. Bio je veliki čovek, sa idealima i čvrstim karakterom.
Upravo taj karakter “naterao” je Verona da se priseti još nečega:
– U Laciju smo svi bili takvi, čvrsti momci. Nije bilo lako upravljati takvim timom, jedini koji je to mogao bio je Sven Goran Erikson. U to vreme dobar trener bio je onaj koji može da kontroliše situaciju u svlačionici. Bilo je strašnih igrača, inteligentnih, svi su hteli da igraju, imali samopouzdanje. Bile su to divne godine.
Bonus video:
Komentari (0)