Da živimo u SFRJ danas bi bio veliki praznik! Čak i 40 godina posle smrti Josipa Broza Tita u nekim krajevima bivše države biće obeležen Dan mladosti koji se u tadašnjoj Jugoslaviji proslavljao kao rođendan doživotnog predsednika.
Ono što mnogi ne znaju ni danas je to da se Dan mladosti obeležavao i kao “Titov rođendan”, iako je on zapravo rođen 18 dana u maju pre toga, odnosno 07. maja. Objašnjenje “zašto?” leži u tome što je Tito na datum Dana mladosti uspeo da se spase prilikom desanta nemačkih padobranskih jedinica, ali zašto je cela nacija i država poklekla u tome da se taj praznik obeležava i kao Titov rođendan ostala je nepoznanica do danas.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Dan mladosti bio je praznik čija se proslava pripremala mesecima unapred. I, nije bilo bitno što Tito nije bio rođen 25. maja! Rođendan doživotnog predsednika SFRJ bio je 7. maja, a 25. je bio poznat “samo” po tome što je na taj dan 1944. Tito uspeo da se spase prilikom desanta nemačkih padobranskih jedinica na Drvar.
Svakog 25. maja Tito je od naroda SFRJ dobijao simboličan poklon – Štafetu mladosti. Ona je uvedena 1945. godine, na predlog omladine Kragujevca, kao “Titova štafeta”. U prvom nošenju, učestvovalo je 12.500 omladinaca koji su, pretrčavši trasu dugu 9.000 kilometara, Titu predali prvih devet štafetnih palica i Plavu knjigu sa 15.000 potpisa omladine Šumadije.
Prve štafete predate su Titu u Zagrebu, dok je narednih godina, sve do 1956. Tito lično primao poslednje nosioce štafete pred Belim dvorom u Beogradu, čemu je prethodio svečani doček na Trgu Republike.
Godine 1957, na Titovu inicijativu, ovaj događaj proglašen je za “Dan mladosti“. Do Titove smrti, 1980. godine, štafeta se dodeljivala lično njemu na stadionu “JNA“ u Beogradu.
Po pravilu, negde iz publike ili iz središta manifestacije izlazili bi čuveni sportisti i ugledni omladinci koji su se, trčeći preko stadiona, penjali do svečanih tribina, gde su bili Tito, njegova supruga i najbliži saradnici, noseći Štafetu mladosti.
U tom svečanom trenutku, uz prigodan kratak govor, Tito je preuzimao Štafetu uvek napominjući da je ona prethodno nošena rukama omladinaca prelazila hiljade i hiljade kilometara od Triglava do Đevđelije.
Štafeta je bila svake godine drugačije dizajnirana, a u njoj su se nalazile poruke omladine SFRJ za “voljenog predsednika” iz svih tadašnjih republika. Od trenutka kretanja štafete, tadašnji mediji su sa velikom pažnjom pratili svaki njen korak na trasi ka Beogradu pomno izvetavajući o napredovanju nosilaca iz dana u dan.
I posle Tita – Dan mladosti
Štafeta mladosti 1980. godine, koja se u susret osamdeset i osmom Titovom rođendanu, na dan njegove smrti 4. maja zatekla na putu po Hrvatskoj, prekinula je svoj put i položena je na odar predsednika u Skupštini SFRJ.
Štafeta mladosti živela je i posle smrti Josipa Broza Tita kao simbol ljubavi i odanosti njegovom delu. Sa zakletvom Jugoslovena da će i ubuduće biti čvrsti i nepokolebljivi na Titovom putu, predavali su je ispod portreta Josipa Broza, predsedniku Saveza socijalitičke omladine Jugoslavije.
Ipak, politička previranja, ekonomski problemi i rastuće tenzije između republika na kraju su učinile svoje. Da nose štafetu prvo su odbili Slovenci.
Poslednji slet na beogradskom stadionu povodom Dana mladosti održan je 1988. godine, da bi naredne bio zauvek ukinut.
Orhideja ne piši vise ništa pravo si glupa
Manite se vise Tita .U njegovo vreme narod nikad nije bio dobro obavesten i imao je puno postovanja .Vaspitanje je bilo drugacije,moralne vrednosti drugacije.Sada je drugo vreme i niko nije glup da poveruje lazima .Narod je tada bio dobar i naivan sto vise nije slucaj.Narod se lako moze zavesti to i sad vidimo kako Amerika vuce evropu za nos i radi joj o glavi .Cista prevara radi svog interesa.
Nikad mi nije jasno kako je Tito na volseban nacin spasen u Drvaru,izuzev ako ga nemci nisu spasili????