Pevač Marko Bulat otkriva da je za borbu s teškim oblikom anemije koju vodi njegova supruga Marija potrebna podrška svih ukućana, te zajedničkim snagama istrajavaju da joj svaki dan učine što lepšim.
U razgovoru za Objektiv Marko takođe otkriva kada je njegov život bio ugrožen, ali i priznaje da tek odnedavno poseduje zdravstvenu knjižicu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kako ti je sada supruga?
– Standardno loše.
Šta to znači?
– Pa to znači da je standardno loše, treba da ide na transfuziju krvi, posle toga će biti bolje jedno 15 dana, i tako sve ukrug.
Kako se vi borite s tim?
– Prilagođavamo se novim uslovima, snalazimo se.
Pružaš supruzi veliku podršku?
– Mislim da je to normalno, tako postupa pravi čovek. Kad neko posustane, tu ulazi neko ko ima snage da pripomogne. Tu je i tašta i još jedna žena koja dolazi preko nedelje. To je kao u fudbalu, kad ti izbace jednog igrača, ovi ostali ulaze da pripomognu.
Otkad bolest traje?
– Otkad smo se upoznali Marija i ja, pre sedam godina. Marija je to primetila zbog umora i nedostatka gvožđa. Rodila je dvoje dece i onda se sve pogoršalo, ne bih znao dublje to da objasnim jer nisam završio medicinski fakultet.
Da li su deca svesna njene borbe?
– Starija da, ali mlađa deca ne. Starija tinejdžerka prosto to vidi.
Da li je i tebi nekad život bio ugrožen?
– Bio mi je zapaljen auto na Novom Beogradu, gde i živim, pojedini napisi u medijima doveli su do jako negativnih stvari i to se odrazilo na javno mnjenje, bio mi je narušen i ugled.
Da li se ustanovilo zašto su ti zapalili kola?
– Nije, počinilac još nije pronađen.
Devedestih si na splavovima bio svedok nemilih događaja, da li ti se sada dešavaju neprijatnosti tokom nastupa?
– Niko nije palio kola devedesetih. Ne dešavaju mi se neprijatnosti na poslu, a nisu mi se ni tada dešavale. Desi se neprijatnost na ulici, u saobraćaju, a ne u klubu.
Svedočio si čak i ubistvu?
– Da, bilo je ubistava, jednostavno, takvo je vreme bilo.
Koja ti je neostvarena želja u tom smislu?
– Možda će delovati smešno, ali imam želju da složim Rubikovu kocku. Živim svoj život, a ne znam da je složim, pa gledam na Jutjubu kako se to radi. Zamisli da ti prođe život, a da nisi složio Rubikovu kocku. Kad budem umirao, hoću da znam šta sam sve uspeo da uradim. Ja tako posmatram život.
Imaš li neki porok?
– Rekao bih da nemam, ali mana imam.
Koje su to mane?
– Voleo bih da budem više smiren, da ne može ništa da me izbaci iz koloseka. Želim da budem u apsolutnom „čilautu”, ali to je velika borba.
Da li bi se opet prijavio u „Survajver”?
– Sada ne, ali samo zato što su mi deca mala. Život mi se deli na život pre i posle „Survajvera”. Za mene je to divan avanturistički događaj, fantastično iskustvo. Nešto se ugradilo u tebe što ne može niko da razgradi.
Dopada li ti se Konstraktina pesma?
– Ko je nije čuo. Ulazi u uvo, napravljena je da bude zarazna, naročito refren. I to treba uspeti napraviti, i svi pričaju o tome. Znači da je uspela u svom naumu.
Imaš li ti zdravstvenu knjižicu?
– Sad imam, ali nisam je imao doskoro.
Piše: ALEKSANDAR DAČIĆ
Ovaj i druge zanimljive tekstove čitajte u današnjem broju štampanog Objektiva
BONUS VIDEO:
Komentari (0)