Da naši geni u velikoj meri određuju koje ćemo osobine naslediti od roditelja, nije ništa novo.
Međutim, zanimljivo je pogledati i koje bolesti se prenose s roditelja na decu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Od svakog roditelja uzimamo po dve kopije svakoga gena, a mutacija određenih gena glavni je okidač za nasledne bolesti. Prvi na popisu je visoki holesterol, za šta u potpunosti možemo da krivimo porodicu, tvrdi američka genetičarka doktorka Šivani Nazaret.
– Jedan od 500 ljudi ima genetsku mutaciju koja je uzrok porodične hiperholesterolemije – nasledne bolesti srca koja može da bude uzrok preuranjenog srčanog ili moždanog udara – otkriva Nazaret i dodaje da oboleli od porodične hiperholesterolemije ne mogu da regulišu holesterol koji se zato nagomilava u krvnim sudovima.
Ne pomažu čak ni rigorozne dijete ili vežbe jer su u ovom slučaju geni učinili svoje, kaže Nazaret.
I dok oba roditelja mogu da budu krivci za visok holesterol, rak dojke nasleđujemo od oca. Naime, svaki čovjek se rađa s genima BRCA1 i BRCA2 koji ne stvaraju zdravstvene probleme dok nisu mutirani. Ali žene koje naslede mutaciju jednog ili oba BRCA gena od strane oca, imaju veći rizik od nastanka raka dojke.
Doktorka Nazaret je objasnila da navedeni geni nisu opasni po zdravlje muškaraca jer je rak dojke retka pojava među muškom populacijom, dok se isto ne može reći i za žene.
Ako za gubitak kose okrivljujete mušku stranu familije – grdno grešite. Gen koji ima ključnu ulogu kod ćelavosti nalazi se na hromozomu X, koji muškarci uvek nasleđuju od majki, dok žene isti gen preuzimaju od oba roditelja.
Za dijabetes tipa 2 najčešće je kriv neuredan način života, ali istraživanja pokazuju da čak 5 odsto mladih ima znakove ove bolesti iako nisu gojazni i redovno vežbaju. I ovde je problem genetska mutacija pa se radi o obliku dijabetesa koji su naučnici nazvali MODY.
Rano prepoznavanje pacijenata s MODY podtipom dijabetesa vrlo je važno jer njima je potrebna drugačija terapija koja može godinama da kontroliše bolest bez pojave komplikacija, tvrdi Nazaret.
Ali, komplikacije tokom celog života se javljaju kod intolerancije na laktozu. Urođena intolerancija na laktozu je retka bolest koja je uzrokovana mutacijom u genu koji proizvodi enzim laktazu.
Manifestuje se jakim vodenastim prolivom koji se javlja ubrzo nakon prvog obroka s mlekom (dojenja).
Gubitak nutrijenata je značajan, tako da novorođenče ne napreduje pa se razvijaju dehidriranost, hipoglikemija i acidoza. Nakon uvođenja dete bez laktoze proliv prestaje, dete dobiva na telesnoj masi, rast i razvoj se normalizuje. Stanje je doživotno i zahteva trajnu isehranu bez laktoze.
Urođena intolerancija na laktozu se javlja retko, ali 65 odsto odraslih je osetilo probavne smetnje nakon konzumacije mlečnih proizvoda, tvrdi Nazaret i dodaje da se kod većine ljudi osetljivost na laktozu smanjuje s godinama.
Porodično stablo ima veliku ulogu kod nasleđivanja bolesti. Tako možete da zabeležite sve bolesti koje su pogodile članove vaše uže i šire porodice, i tako možete da prepoznate genetske predispozicije za neka stanja. Međutim, neke bolesti mogu da ostanu “prikrivene” i tokom nekoliko naraštaja pa ih je nemoguće otkriti ovom metodom.
Nasledne su i dugotrajne glavobolje
Sklonost dugotrajnim i teškim glavoboljama popraćenim mučninom je nasledna u čak 70 do 80 odsto slučajeva, navodi doktorka Kejt Henri. Naučnici su otkrili da gen pod nazivom “tresk” izaziva pojavu migrena, a on se često nasleđuje od roditelja.
Bolesti srca preuzimamo od majke
Ako je vaša majka imala probleme sa srcem, imate 20 odsto veću verovatnoću da ćete ih imati i vi, otkrile su četiri odvojene naučne studije. Način na koji prethodni infarkt majke utiče na našu sklonost ka srčanom udaru, nije u potpunosti razjašnjen, ali je ipak očigledan, smatraju stručnjaci.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)