SKANDALOZNO: Sveti Sava i Kosovski boj “ispali” iz školskog programa

Reforma nastavnih planova i programa za osnovnu školu, koja je sprovedena u poslednje dve decenije, “zakačila” je i lekcije o Svetom Savi, pa je zastupljenost sadržaja posvećenih najvećem srpskom prosvetitelju postupno umanjivana.

Tako se osnivač srpske crkve i škole u osmom razredu uošte ne pominje, a u mlađim razredima posle svake reforme, sadržaji posvećeni Svetom Savi su “sasecani” i razvodnjavani. Ništa bolje u udžbenicima nije prošao ni Kosovski mit.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Ovo kažu pofesori koji su uradili analizu čitanki od petog do osmog razreda osnovne škole. Podsećaju da je pre poslednje reforme Sveti Sava bio zastupljen u obaveznom delu svih programa od petog do osmog razreda.

– Sada je ovaj prosvetitelj “preživeo” u petom i sedmom razredu, u šestom je književno delo o njemu izborno, a u osmom ga nema, iako je baš tada neophodno – ističe,  prof. dr Olivera Krupež.

Ona posebno upućuje na nastavni plan iz šestog razreda, gde se mora birati ili pesma “Gračanica” Desanke Maksimović ili “Sveti Sava” Vojislava Ilića, tako da đaci, u zavisnosti šta nastavnik izabere, ostaju ili bez lekcije o Svetom Savi ili bez lekcije o Kosovskom mitu.

– Iako su mnoga manje značajna dela obavezna, baš je kod ova dva naslova zapelo da se bira jedan ili drugi – kaže ova profesorka književnosti.

Kada je reč o sedmom razredu, preporučen je naslov “Sveti Sava i đavo”, umesto predanja i legendi koje svedoče o duhovnoj dimenziji Svetog Save.

Kosovski mit je ranije bio zastupljen u svim razredima sa više nastavnih celina. Danas ga nema u petom razredu, u šestom nastavnici moraju da izaberu ili “Gračanicu” ili “Svetog Savu”, u sedmom razredu je, na primer, izostavljen “Boj na Kosovu” Ljubomira Simovića.

– Pokidaše se i poslednje veze sa Kosovom u šestom razredu kada se obrađuje kosovski ciklus i Kosovski boj u okviru istorije – naglašava profesorka Krupež.

– Ostalo je nekoliko epskih narodnih pesama, ali ispada da ni jedan jedini srpski pesnik nije pisao o kosovskim junacima.

Evo kako izgleda analiza:

– Najpre je u šestom izostavljena Rakićeva pesma “Nasleđe”, a potom je nestalo Rakićevih kosovskih junaka u sedmom razredu kada je pesma “Na Gazimestanu” zamenjena “Simonidom”. Nažalost, u poslednjoj reformi nisu preživele ni “Simonida” ni “Gračanica” a sa njima ni kralj Milutin, kao ni srpski car Dušan koji je bio lirski subjekt u pesmi “O poreklu” Desanke Maksimović.

U šestom Kosovski ciklus samo je u okviru istorije

Zatim “Veče” Đure Jakšića, pesma koja je neraskidivo vezana za kosovski mit, u pojedinim udžbenicima svedena je na opisne motive dok se krvave toke, bojište, kao i poginuli vitez koji se posvetio, realitivizuju i ne dovode ni u kakvu vezi sa suštinom…

U sedmom razredu se tokom jedne decenije dva puta izmenio izbor iz Rakićevog ciklusa “Sa Kosova”. Pesma “Na Gazimestanu” najpre je zamenjena “Simonidom” kojoj je Arbanas nožem izbo oči što svedoči o kontinuitetu skrnavljenja srpskih svetinja na Kosovu. Iako aktuelna, bez objašnjenja je zamenjena pesmom “Božur” koja je refleksivna, bez dominantne nacionalne i istorijske dimenzije, čime je njeno tumačenje prepušteno nastavnicima i njihovom ličnom odnosu prema temi.

Profesorka Krupež ističe da se, ako se uporede prethodni i novi programski sadržaji, može zaključiti da je aktuelna reforma poslužila da se već redukovani programi još jednom preispitaju i da se iz njih izostave preostali naslovi u kojima se negovala kultura sećanja na značajne ličnosti i istorijske događaje.

– Očigledno je reforma poslužila za sistematično desetkovanje programskih sadržaja iz domena nacionalne istorije, kao i za potiskivanje autora i dela koja pobuđuju razvoj nacionalne svesti mladih generacija. To se najlakše može prepoznati na primerima uklanjanja kosovskog mita, na potiskivanju centralnih ličnosti srpske prosvete i kulture, u zamenama književnih dela neadekvatnim naslovima i u nametanju velikog broja stranih autora nauštrb kanonskih srpskih pisaca – ocenjuje prof. Krupež.

Da se sve reforme srpskog školstva, u mnogo poslednjih decenija, izvode s jedinim ciljem – da se poslednjim udarcem dotuče onaj ostatak pameti koji je uspeo da preživi prethodni reformski pogrom – smatra profesor dr Dragoljub Petrović.

– Na to ukazuje sve što se u vezi s tim sleglo u mom pamćenju u poslednjih šezdesetak godina: na svojim reformskim počecima komunisti su počeli da iz škole potiskuju narodnu poeziju, tj. narodnu tradiciju – da bi od “srpske mitomanije”, govorili su, odbranili ostale narode i narodnosti, a danas se pokazuje da su se promenili samo “reformatori”, da su oni došli iz nekog drugog sveta i namerili su da iz škole izagnaju poslednje tragove srpskog pamćenja, one koji se tiču Sv. Save i prve i poslednje srpske reči koja se s Kosova otkinula i za večnost ostala u srpskoj pametarnici. I to se čini s jasnom “motivacijom”: ako Kosovo više nije u Srbiji, treba što pre zaboraviti da je ono tamo ikada i bilo – kaže prof. Petrović.

U sedmom razredu nema Simovićevog “Boja na Kosovu”

Dr Vladimir Dimitrijević, naučni saradnik, profesor srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji u Čačku ističe da su ličnosti Svetog Save i svetog kneza Lazara ključne ličnosti srpske istorije i kulture, ali i transecedencije.

– Nije nimalo slučajno da se srpski zavet sa Bogom zove Lazarev, kao što nije slučajno da je vladika Nikolaj svetosavljem zvao “pravoslavlje srpskog stila i iskustva”. Uklanjanje njihovih likova sa našeg obrazovnog obzorja ima samo jedan cilj – da poništi identitet srpskog naroda i obezliči nas do neprepoznavanja.

O čemu se radi – pita ovaj profesor, i odgovara:

– Radi nam se o glavi, naravno.

ŠTA JE PUPIN PISAO O SVETITELJU

U programu za sedmi razred predviđen je odlomak iz biografije Mihaila Pupina “Sa pašnjaka do naučenjaka”, za koju je on dobio Pulicerovu nagradu. U čitankama nisu odabrani delovi o Svetom Savi, iako je Pupin isticao njihov značaj.

Jednom je Pupin u “Nujork tajmsu” govorio ko je bio Sveti Sava i kakve su njegove zasluge, ne samo za srpski narod, nego i za čitav svet.

A evo šta je napisao o Kosovu:

“I kada bih se tamo nalazio, imao sam utisak da stojim na svetom zemljištu. Svetom zbog toga što je tu prolivena hrišćanska krv u vreme bitaka Srba iz Idvora protiv turskih osvajača. Svaka poseta tom starom selu osvežavala bi priče o herojskim tradicijama kojim su se moji seljani toliko ponosili. Skromni seljani Idvora bili su siromašni u zemaljskom blagu, ali su obilovali bogatstvom u predanjima o svojim starim tradicijama.”