Pentagon će ministru odbrane Pitu Hegsetu predstaviti najmanje četiri opcije za budući raspored američkih trupa u Evropi do 6. novembra, znatno ranije od prvobitno planiranog roka u decembru. Informacija proizlazi iz internog dokumenta u koji je video Rojters.
Među NATO saveznicima postoji zabrinutost da bi revizija, najavljena u junu, mogla dovesti do velikog smanjenja broja američkih vojnika u Evropi, kojih je sada oko 80.000. Strahuju i da bi administracija mogla kazniti zemlje za koje predsednik Donald Tramp procenjuje da nisu podržale američko-izraelski rat protiv Irana.
Pentagonov dokument pod nazivom „Projektni zadatak”, čiji detalji do sada nisu objavljeni, pojašnjava korake interne revizije. U njemu su navedeni i kriterijumi za procenu odluka o američkim bazama u Evropi.
Jedan od ključnih podataka iz dokumenta jeste plan da glavni američki general u Evropi do 18. septembra održi sastanak sa Elbridžom Kolbijem, šefom Pentagona za politiku. Sastanak će biti presudan za razradu opcija koje će se potom predstaviti Hegsetu.
Skepsa među saveznicima
Očekuje se da će Kolbi o reviziji razgovarati sa ambasadorima NATO-a ovog četvrtka u sedištu saveza u Briselu. Na upit o „Projektnom zadatku”, visoki zvaničnik Pentagona izjavio je kako činjenica da će se detaljno razraditi čitav niz opcija potvrđuje ozbiljnost procesa.
„Želimo da raspravimo prednosti i nedostatke različitih nivoa snaga i njihovog razmeštaja”, izjavio je zvaničnik. Ipak, nije sigurno hoće li ti detalji uveriti evropske zvaničnike koji su skeptični prema celom procesu. Oni u nezvaničnim razgovorima izražavaju zabrinutost da je Vašington odluku već doneo.
Trampova administracija već dugo signalizira nameru da smanji vojne resurse namenjene Evropi i očekuje da saveznici u NATO-u preuzmu veći deo tereta nego što je to bio slučaj u prošlosti. Tramp je takođe nezadovoljan jer smatra da se evropski saveznici predugo oslanjaju na američka bezbednosna jemstva, a istovremeno ne pružaju adekvatnu podršku ratu u Iranu.
Optužbe se odnose i na tvrdnje da neki saveznici nisu odobrili pristup bazama i prelete za američke vojne avione ili su to učinili presporo. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute pokazao je određeno razumevanje za Trampovo nezadovoljstvo, ali je istakao da je velika većina evropskih zemalja pružila pomoć.
Zvaničnik Pentagona rekao je da je Trampova administracija jasno dala do znanja da „prelazimo na pružanje ključne, ali ograničenije podrške, dok saveznici moraju preuzeti vodeću ulogu”.
Zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, dodao je: „Predsednik Tramp je, sasvim opravdano i jasno, frustriran ponašanjem nekih saveznika poslednjih meseci. Zato očigledno postoji potreba za opcijama koje uključuju i smanjenje naših snaga u Evropi”. Uprkos tome, tvrdi da revizija nastoji da „ponudi čitav spektar opcija, od zadržavanja postojećeg stanja do rešenja do kojih nas sama analiza dovede”.
Hegset: Neki saveznici se šlepaju
Kada je u junu najavio reviziju, Hegset je kritikovao neke saveznike zbog „šlepanja” i poručio da će revizija osigurati da američki „pristup, baze i preleti budu jasno definisani”. „Projektni zadatak” ide i korak dalje.
Dokument ne traži samo pouzdan američki pristup bazama i pravima preleta (ABO) u zemljama saveznicama, već navodi i da se analiziraju svemirski i kibernetički sistemi. Uz to, posmatra se i „obaveštajna arhitektura i infrastruktura koja omogućava globalnu projekciju američke moći”.
Visoki zvaničnik pojasnio je da je Pentagon proširio definiciju ABO-a kako bi osigurao da SAD uzme u obzir sve oblike podrške koje saveznici pružaju. Dokument navodi i druge kriterijume za ocenjivanje saveznika, što je u skladu sa ranijim izjavama visokih američkih zvaničnika.
U njemu stoji da će Pentagon proveriti imaju li saveznici verodostojan plan za ispunjavanje obećanja o izdvajanjima za NATO. Takođe će se proceniti popunjavaju li nedostatke u NATO-ovom modelu snaga za krizne situacije (NATO Force Model), nakon što je SAD ranije ove godine najavio smanjenje svog doprinosa.
Rojters je već ranije izvestio o upitniku koji je SAD poslao saveznicima u sklopu ove revizije. U njemu se, između ostalog, postavlja pitanje: „Koja je ograničenja, ako postoje, država postavila za američki pristup, baze i prelete (ABO)? Ako ih je postavila, zašto? Da li je spremna da smanji ili ukine takva ograničenja?”.
Drugo pitanje glasi: „Da li se država javno protivila propisima ili drugim merama koje su osmišljene da otežaju ili smanje transatlantsku saradnju u odbrambenoj industriji? Ako jeste, na koji način? Ako nije, da li bi bila spremna to da učini?”. Odgovori se moraju dostaviti do petka.
„Radimo veoma, veoma naporno, a rokovi su prilično kratki”, rekao je zvaničnik i zaključio: „U tome će nam pomoći brojne ranije analize, što bi trebalo da nam omogući da budemo brži”.
Komentari (0)