Zvaničnici NATO alijanse sledećeg meseca stižu na samit u Ankaru s ambicioznim planom da odbrambena potrošnja do 2035. godine dosegne čak 5 odsto BDP-a.
Ipak, za mnoge saveznike jaz između obećanja i stvarnosti ostaje ogroman. Kako saznaje Politico, koji je ovu temu otvorio pod naslovom “Šest NATO saveznika u opasnosti od Trampova gneva zbog odbrambene potrošnje”, generalni sekretar Mark Rute predstaviće ministrima odbrane klasifikovanu procenu napretka svake članice.
To izveštaj donosi novi pritisak na zemlje koje su još uvek daleko od ciljeva koje nameće američki predsednik Donald Tramp. Bela kuća je za Politico kratko i jasno poručila:
– Predsednik Tramp očekuje da saveznici ispoštuju svoje obećanje o pet odsto potrošnje.
Španija
Madrid je dežurna Trampova meta otkako je prošle godine odbio da potpiše cilj od 5 odsto, tvrdeći da s 2,1 odsto može da stvori sve kapacitete za odbranu od Rusije. Ove godine troše oko 2 odsto BDP-a (34 milijarde evra), ali i tu postoji trik – milijarde namenjene telekomunikacijama i kibernetičkoj odbrani NATO sistem možda uopšte neće priznati.
Pored svega, premijer Pedro Sančez jedan je od najvećih Trampovih kritičara u Evropi, pa mu Vašington sigurno neće gledati kroz prste.
Velika Britanija
Iako je zvanično prihvatila cilj od 5 odsto, Britanija trenutno ima potpuno finansiranih tek 2,6 odsto BDP-a za odbranu. Planovi premijera Kira Starmera o dostizanju 3 odsto tek su u domenu “ambicije”.
Finansijska rupa postala je očigledna kada je ministar odbrane DŽon Hili podneo ostavku zbog nedostatka novca. London sada grozničavo prepravlja odbrambeni plan pre Ankare, a Starmer se nada da će ga spasiti “produktivni razgovori” koje je s Trampom vodio na samitu G7.
Mađarska
Nakon odlaska Viktora Orbana s vlasti, nova umereno desna vlada premijera Petera Mađara suočava se s teškom situacijom. Orban je ranije tražio 16 milijardi evra iz EU fondova za kupovinu oružja, no Mađar planira da smanji taj zahtev na trećinu. Zbog visokih deficita iz prošlih godina, mađarski odbrambeni budžet mogao bi privremeno da padne ispod 2 odsto.
Dodatni problem za Mađara je i to što bi Tramp, zbog bliskih veza s Orbanovim krugom, mogao da traži bilo kakav razlog za politički napad na novu vlast u Budimpešti.
Češka
Prag ove godine planira da izdvoji 2,1 odsto BDP-a za odbranu, ali saveznici su ostali u šoku kada su shvatili da su Česi pod vojni budžet ubrojali i obnovu auto-puta vrednu 1,2 milijarde evra.
Premijer Andrej Babiš priznao je da će sledeće godine potrošnja verovatno pasti ispod 2 odsto. Ipak, ono što Babiša može da spasi od Trampova besa jeste njegova snažna podrška američko-izraelskim vojnim operacijama u Iranu.
Slovenija
Bivša jugoslovenska država našla se pod direktnim i privatnim kritikama vrha NATO-a.
Rute je u pismu LJubljani upozorio da je Slovenija prag od 2 odsto BDP-a dosegnula isključivo uključivanjem projekata koji uopšte ne spadaju pod vojnu definiciju. Kada se to skloni, Slovenija je na tek 1,6 odsto. Bivša vlada Roberta Goloba čak je koketirala s idejom referenduma o članstvu u NATO-u, no nova desna vlada Janeza Janše sada hitno pokušava da promeni smer što bi Janši moglo da donese prelaznu ocenu kod Trampa.
Italija
Italijanska premijerka Đorđa Meloni dugo je važila za najbližu Trampovu saveznicu u Evropi, uprkos nedavnim trzavicama oko njenog izostanka podrške ratu u Iranu.
Međutim, predizborna je godina, a izdvajanje za vojsku u Italiji je izuzetno nepopularno. Meloni u Ankaru ide s brojem od 2,8 odsto potrošnje za bezbednost, ali u to je ubrojala i domaći policijski aparat.
Analitičari upozoravaju da njeno prijateljstvo s Trampom neće biti dovoljno ako Italija stvarno ne poveća svoje čiste vojne kapacitete, zaključuje Politico.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)