Kafa je ušla u ljudske živote i vene pre više od 600 godina.
Danas u proseku konzumiramo gotovo dva kilograma kafe po osobi godišnje, često uz vrlo precizne preference kada su u pitanju mešavine i načini pripreme. Na količinu koju pijete utiču i geni, kroz delovanje na centar nagrade u mozgu i metabolizam kofeina.
Kafa može kratkoročno da povisi krvni pritisak, naročito ako je ne pijete redovno ili ako već imate povišen pritisak.
Međutim, to ne znači da morate potpuno da izbacite kafu ako imate hipertenziju ili brinete o zdravlju srca. Ključ je u umerenosti, navodi se u analizi portala Science Alert.
Postavlja se pitanje: Kako kafa utiče na krvni pritisak i koliko je bezbedno piti ako je pritisak povišen?
Šta je povišen krvni pritisak?
Krvni pritisak predstavlja silu kojom krv pritiska zidove arterija dok srce pumpa. Meri se pomoću dva broja:
-
gornji, sistolni pritisak, koji pokazuje silu kada se srce steže i potiskuje krv kroz telo
-
donji, dijastolni pritisak, koji označava pritisak kada se srce opušta i ponovo puni krvlju.
Normalan krvni pritisak definiše se kao sistolni manji od 120 milimetara živinog stuba (mm Hg) i dijastolni manji od 80 mm Hg.
Kada vrednosti stalno dostižu ili prelaze 140/90, govori se o visokom krvnom pritisku, odnosno hipertenziji.
Poznavanje sopstvenih vrednosti je važno jer hipertenzija često nema simptome. Ako se ne leči ili nije dobro kontrolisana, povećava se rizik od srčanog i moždanog udara, a postojeće bolesti srca i bubrega se pogoršavaju.
Oko 31 odsto odraslih ima hipertenziju, pri čemu polovina toga nije svesna svog stanja. Među onima koji uzimaju terapiju, kod oko 47 odsto pritisak nije adekvatno regulisan.
Kako kafa utiče na krvni pritisak?
Kofein iz kafe deluje kao stimulans mišića i kod nekih ljudi ubrzava rad srca, što može doprineti nepravilnom srčanom ritmu, odnosno aritmiji.
Kofein takođe stimuliše nadbubrežne žlezde da luče adrenalin, što ubrzava rad srca i sužava krvne sudove, dovodeći do porasta krvnog pritiska.
Nivo kofeina u krvi dostiže vrhunac između 30 minuta i dva sata nakon ispijanja kafe. Poluživot kofeina iznosi tri do šest sati, što znači da se njegov nivo u tom periodu smanjuje za oko polovinu.
Razlike zavise od uzrasta, genetike i navika. Deca, na primer, sporije razgrađuju kofein zbog nezrelije jetre, dok redovni konzumenti kofein iz organizma eliminišu brže.
Istraživanja pokazuju da kofein može da poveća sistolni pritisak za 3 do 15 mm Hg, a dijastolni za 4 do 13 mm Hg, i to ne samo iz kafe, već i iz kole, energetskih napitaka i čokolade.
Efekat kofeina zavisi i od osnovnog krvnog pritiska. Kod osoba sa hipertenzijom i postojećim bolestima srca ili jetre, porast pritiska može biti rizičniji, zbog čega se savetuje razgovor sa lekarom o konzumaciji kafe.
Šta još sadrži kafa?
Kafa sadrži stotine fitohemikalija, tj. jedinjenja koja doprinose ukusu, aromi i utiču na zdravlje.
Među njima su melanoidini, koji utiču na regulaciju telesnih tečnosti i aktivnost enzima zaduženih za kontrolu krvnog pritiska.
Tu je i kininska kiselina, za koju je pokazano da može da snizi i sistolni i dijastolni pritisak poboljšavajući funkciju unutrašnjeg sloja krvnih sudova.
Da li kafa izaziva hipertenziju?
U pregledu 13 studija koje su obuhvatile 315.000 ljudi, istraživači su analizirali vezu između unosa kafe i rizika od hipertenzije.
Tokom perioda praćenja, 64.650 ispitanika razvilo je hipertenziju, ali je zaključeno da konzumacija kafe nije povezana sa povećanim rizikom od njenog nastanka.
Ni analiza po polu, količini kafe, kofeinskoj ili bezkofeinskoj varijanti, pušenju ili dužini praćenja nije pokazala povećan rizik.
Izuzetak su bili rezultati pet studija iz SAD i sedam studija nižeg kvaliteta, koje sugerišu manji rizik, ali se ti nalazi tumače sa oprezom.
Posebna japanska studija pratila je više od 18.000 odraslih starosti od 40 do 79 godina tokom gotovo 19 godina. U toj grupi bilo je oko 1.800 osoba sa veoma visokim pritiskom.
Kod onih koji su pili dve ili više šoljica kafe dnevno, rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti bio je dvostruko veći u poređenju sa onima koji nisu pili kafu.
Takva povezanost nije uočena kod osoba sa normalnim pritiskom ili blagom hipertenzijom.
Zaključak
Nema potrebe da se potpuno odreknete kafe. Umesto toga, stručnjaci savetuju sledeće:
-
pratite svoje vrednosti krvnog pritiska, zdravstvenu istoriju i izvore kofeina u ishrani
-
uzmite u obzir sve faktore koji utiču na pritisak – porodičnu istoriju, ishranu, unos soli i fizičku aktivnost
-
obratite pažnju na to kako kofein utiče na vas i izbegavajte ga pre merenja pritiska
-
ne konzumirajte kofein u popodnevnim satima kako ne bi remetio san
-
ograničite unos na četiri šoljice kafe dnevno ili pređite na bezkofeinsku varijantu
-
ako imate sistolni pritisak 160 ili više, ili dijastolni 100 ili više, razmislite o ograničenju na jednu šoljicu dnevno i posavetujte se sa lekarom.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)