Srbija među državama Zapadnog Balkana beleži najviši nivo usklađenosti sa propisima Evropske unije u sektoru energetike, navodi se u Godišnjem izveštaju o implementaciji Sekretarijata Energetske zajednice za Jugoistočnu Evropu.
Stepen usklađenosti Srbije porastao je sa 55 na 63 odsto, dok se Bosna i Hercegovina našla na začelju liste sa 26 procenata.
Srbija je takođe ostvarila 83 odsto usklađenosti u oblasti dekarbonizacije energetike, što predstavlja najbolji rezultat u okviru Energetske zajednice.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski istakao je da proces integracije sa Evropskom unijom napreduje, ali da je u narednoj deceniji neophodno očuvati kontinuitet uz jasnu fokusiranost i odlučnost.
– Izveštaj o implementaciji za 2025. godinu odražava ovaj pravac. On prikazuje region koji odlučnim tempom napreduje ka usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i jača temelje za ubrzanu integraciju. Takođe ukazuje na oblasti u kojima je potrebna dodatna posvećenost – od dovršetka spajanja tržišta električne energije i jačanja prekogranične trgovine obnovljivim izvorima, do uklanjanja gasnih zagušenja, usklađivanja razvoja infrastrukture i postepenog prilagođavanja mehanizmima određivanja cene ugljenika – rekao je Lorkovski, prenosi Balkan Green Energy News.
Prema njegovim rečima, integracija elektroenergetskog sektora ostaje prioritet. Неколико уговорних страна završilo je transponovanje Paketa za integraciju tržišta električne energije, dok rok za prijave za tržišno spajanje 2028. ističe za sedam meseci.
Spajanje tržišta električne energije predstavlja preduslov za izuzeće od Mehanizma EU za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM) u segmentu struje. U izveštaju se navodi da države koje planiraju priključenje 2028. moraju podneti formalnu prijavu do jula.
Integracija sa energetskim tržištima EU meri se kroz pet ključnih indikatora, koji zajedno formiraju ukupni indeks.
Moldavija je u protekloj godini ostvarila najveći napredak, povećavši svoj rezultat za osam poena – na 74 odsto.
Na Zapadnom Balkanu, Srbija se ponovo najboljе kotira, sa rastom sa 55 na 63 procenta. Bosna i Hercegovina ostala je najslabije rangirana, sa dodatnim padom na 26 odsto.
Crna Gora i Severna Makedonija ostvarile su blagi rast i dostigle 53 odsto, što je i regionalni prosek. Kosovo је palo na 46, dok je Albanija zadržala 50 procenата.
Severna Makedonija se, sa 61 odsto po indeksu tržišta i integracije, najbolje pozicionirala među državama Zapadnog Balkana.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)