Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je Sretenje najvažniji datum u našoj istoriji.
Na Sretenjskoj akademiji “Knežev zapis” u Kragujevcu, na ceremoniji obeležavanja Dana državnosti u znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, Vučić je istakao da Srbi, danas, 40 dana posle Božića, slave Sretenje, najbitniji datum ne u verskom, već i u političkom, kulturnom, istorijskom kalendaru Srbije.
– Za nas je to crveno slovo, mnogo taga smo započeli, uradili baš na Sretenje. Narodna mudrost kaže da je mudrost da ne radiš šta hoćeš, već da ne radiš šta nećeš. U tom duhu Meša Selimović poručuje da je svako slobodan svojom odlukom, hrabrošću i nepristajanjem. Lična hrabrost Karađorđevih ustanika iz 1804. nije bila ništa manja od hrabrosti Spartanaca koji su sa Leonidom pali braneći zakone Sparte – poručio je Vučić.
Podsetio je da je na današnji dan pre 219 godina održan je zbor na kome je bilo prisutno oko 300 ljudi, na kojem je za vožda izabran Đorđe Petrović, čija je prva zapoved bila svaki svoga ubite subašu.
Vučić je podsetio na veličanstvenu pobedu na Ivankovcu koja je značila početak ratne epopeje u kojoj se ređaju herojske pobede poput Mišara, Deligrada. Ustanici oslobađaju Kladovo, Negotin, Aleksinac, Ražanj, Kruševac, Beograd.
– Iako je u početku imao karakter bune protiv Dahija, od 1805. on postaje javno deklarisani rat za nezavisnost od Otomanskog carstva. Članovi Upraviteljstvujuće Sovjeta Srpskog, prve vlade, bili su najmudriji ljudi tog vremena poput Prote Mateje Nenadovića, Dositeja Obradovića, Petra Nenadovića, Luke Lazarevića – istakao je Vučić.
Naglasio je da se veliki Johan Volfgang Gete uvek divio našem jeziku smatrajući ga kao jednim od najbogatijih, braća Grim takođe, Džordž Bernard Šo smatrao je naše pismo savršenim.
Vučić kaže da je Stojan Novaković, predsednik vlade, diplomata, filolog, istoričar književnosti, predsednik Srpske kraljevske akademije na sledeći način opisivao Velikog Đorđa:
– Đorđe nije bio ni među knezovima ni bogatašima, niti su kakvi lični interesi imali da ga sklanjaju na miroljubivu politiku. Karađorđu je po njegovim vojničkim navikama lakše bilo no bilo kome drugom da povede napred one koje više nisu hteli da trpe i podnose.
Predsednik Srbije ističe da je neposredni svedok samog ustanka, naš Homer Filip Filipović hirurški precizno poetski sažeo karakter novih Obilića, Prometeja naše slobode i roditelja povraćene državanosti kada je rekao: “Tu knezovi nisu radi kasti, niti su Turci izjelice, ali je rada sirotinja raja koja globa davati ne može, ni trpeti turskoga zuluma”.
Vučić je rekao da se tu jasno ističe i socijalni aspekt onoga što je na početku bila samo pobuna, a što je umešnošću naših predaka preraslo u borbu za kulturnu i političku emencipaciju i trajno obnavljanje državanosti.
– Naši slavni preci bili su svesni da, osim umeća na bojnom polju, državu moraju da krase diplomatski talenti i politička umešnost. Izgradili su Veliku školu, ona nije bila ni srednja ni visoka škola, već je bila zamišljena kao rasadnik budućih visokih državnih službenika koji će graditi institucije naše zemlje. U njoj su se izučavali istorija, geografija, računica, stilistika, nemački jezik, državno pravo, krivično pravo i međunarodno pravo – naglasio je Vučić.
Dodao je da su profesori bili Dositej Obradović, Simo Milutinović Sarajlija, Ivan Jugović, a đaci Vuk Karadžić, Aleksa Karađorđević, Jevrem Nenadović, Sima Nenadović, Đorđe Protić.
Naglasio je da je tek 140 godina kasnije Francuska, na inicijativu Šarla de Gola, snivala sličnu instituciju i naziva je Nacionalna škola za administraciju.
– Ispravljajući nepravdu i mi u Srbiji počinjemo sa obnovom škole i državnog aparata i 2018. osnivamo Nacionalnu akademiju za javnu upravu kao centralnu instituciju sistema stručnog usavršavanja i ponosan sam na taj obrazovni iskorak koji će tek u budućnosti obezbediti kontinuirano unapređenje kvaliteta usluga koja građanima pruža javna uprava – poručio je Vučić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ukazujući da je u Kragujevcu rađana država Srbija, izjavio je danas da bez države kao narod bili bi u poziciji i onih naroda većih od nas koji žive po tuđim teritorijama i zakonima i koji su prepušteni na milost i nemilost tuđih interesa.
– Bez države i zato govorim država, jer džava je rađana ovde i od tada država Srbija nikada nije umirala. Bez principa na kojima počiva, bez institucija i mehanizama na kojima su izgrađeni ekonomija, prosveta, zdravstvo, sloboda ne bi bila reč za koju živimo i koju živimo, nego san za koji umiremo bez nade da će se ikada ostvariti – rekao je Vučić obraćajući se na Sretenjskoj akademiji “Knežev zapis” povodom obeležavanja Dana državnosti.
Kako je naveo, danas suočeni sa posledicama rata u kojem ne učestvujemo na istoku Evrope i sa pritiscima u vezi sa Kosovom i Metohijom, svoj spas možemo da nađemo u činjenici da smo u poslednjih 10 godina uspeli baš ono što su naši preci hteli – da stvorimo jaku državu, samostalnu, demokratsku, suverenu koja je u stanju da raste, razvija se, jača i da se istovremeno bori i čuva svoje nacionalne interese.
– Stvorili smo državu koja ima pravo na reč, poštovanje i koja to pravo crpi iz poštovanja principa na kojima bi trebao čitav demokratski svet da počiva, da počiva, ali i da ih poštiva. Ne oduzimajući nikome slobodu da sam odlučuje i da se bori za svoje, mi možemo da zahtevamo da se poštuje i naša sloboda da budemo suvereni, sami odlučujemo i borimo se za svoje. Bez države, samo kao narod, to ne bismo uspeli – naglasio je predsednik.
Navodeći da narodi stvaraju države, a da države čuvaju narode i omogućavaju im da postoje i budu subjekti, a ne puki objekti svake politike, Vučić ističe da su zbog tih činjenica, zbog države Srbije danas, ta 1835. godina, taj Ustav i ovaj praznik toliko važni.
Kako kaže, oni nam pokazuju način, oni nas uče da se ne igramo ni sa državom, ni sa sudbinom, pogotovu ne sa istorijom.
– Oni nas drže postojanim i čvrstim do cilja, putem kojim hoćemo da idemo – slobode i nezavisnosti i vrlo je jasno da to možemo samo ako je država dovoljno jaka i sposobna da ostane slobodna i na jasnom putu i ka jasnom cilju – istakao je Vučić.
Poručio je i da ne postoji važniji zadatak za nas nego da se prema onome što je stvoreno našom voljom, odnosimo odgovorno, da je čuvamo i jačamo i ne dozvolimo da iko ugrozi suštinu našeg postojanja i našeg opstanka.
Za to, kako kaže, nemamo drugi garant od države Srbije.
– Nemamo drugi garant za sve nas u centralnoj Srbiji, ni za naš narod na KiM, ni za naše ljude u Republici Srpskoj, ni za Srbe u Crnoj Gori, ni za one koji žive u mnogim drugim državama, od same države Srbije, demokratske, suverene i slobodne – kazao je.
Ukazuje da ne može za njih prava da obezbedi nikakva “kozačka skupština”, prazne parole, nikakav lažni, a glasni patriotizam i nikakvi divlji pozivi na novi krug rata i smrti.
Poručio je da Srbi nemaju prava da pred senima predaka se ne prisete koliku su žrtvu podneli na oltar otadžbine i koliko moraju da vode računa čuvajući svoju zemlju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas da stvaranje države jeste avantura, najveća koja postoji, ali kada je država stvorena nikakav avanturizam više ne trpi.
Vučić je obraćajući se, na Sretenjskoj akademiji “Knežev zapis” povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije, rekao da su umesto avanturizma potrebne jasne odluke bazirane na principima, ozbiljnosti i odgovornosti, kao i državna politika koja zna da štiti nacionalne interese ne ugrožavajući pritom ni opstanak, ni budućnost države, ni naroda koji čuva i štiti.
– Sigurnost, mir, standard, napredak, nisu samo neki lepo upakovani proizvodi na pijaci političkih ili stranačkih ponuda. Naprotiv, to su realni zadaci, realne politike u realnoj i ozbiljnoj državi. To su postamenti na kojima počivaju mogućnosti i sposobnost da stvaramo i imamo budućnost i da u njoj budemo slobodni, nezavisni, suvereni – istakao je predsednik.
On je upozorio je sve, sebe, ali i sve druge, da sa tim ne smemo da se igramo, jer država ne trpi avanturizam.
Ističe da moramo da nastavimo putem koji su utemeljlii naši preci, kao što su i veliki Đorđe i veliki Miloš kojima smo, kako je napomenuo, spomenike zajedničke uklanjali na obodima Kalemegdana.
Kaže da ćemo te spomenike morati da vratimo kako bi nas opominjali koliko je krvi, ali i pameti i znanja uloženo u srpsku državnost.
– Jer to ćemo morati da čuvamo jer država ne trpi avanturizam. Naše je da brinemo o državi, učinimo je uspešnijom, boljom, samo tako ćemo imati i sutrašnjicu i samo tako ćemo dati značaj onome što je urađeno u Kragujevcu leta Godspodnjeg 1835. Dobro je da imamo Kragujevac, Šumadiju, krug ljudi koji su uvek znali i umeli da čuvaju svoju državu, svoju Srbiju – zaključio je predsednik.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)