Vlasti u Hamburgu, nakon Berlina drugom najvećem gradu u Nemačkoj te najvećem ne-glavnom gradu u Evropskoj uniji, upozorile su da bi mogle biti prisiljene na racionalizaciju potrošnje tople vode jer energetska kriza vezana uz ruske energente uzrokuje Haos.
Jens Kerstan, gradski senator za okolinu, rekao je u subotu za nemačke novine “Welt am Sonntag” da bi Hamburg mogao ograničiti dostupnost tople vode u određena doba dana “u slučaju akutne nestašice plina”, prenosi Business Insider.
Kerstan je upozorio da bi uz potencijalno racionaliziranje tople vode, Hamburg takođe mogao razmotriti smanjenje maksimalne sobne temperature u mreži područnog grejanja.
Takođe kaže da, ukoliko dođe do nestašice plina, tehnički razlozi značili bi da ne bi bilo moguće razlikovati komercijalne i privatne kupce u Hamburgu.
– Mi smo u puno goroj krizi nego što većina ljudi misli – rekao je Kerstan u drugom intervjuu za Hamburger Abendblatt u nedjelju. On je pozvao građane da se kraće tuširaju, izbjegavaju kupke i ugrade moderne termostate i tuševe koji štede vodu.
– Što više štedimo sada, to će zimi biti bolja situacija jer će se skladišta napuniti – rekao je za Hamburger Abendblatt, govoreći o smanjenju potražnje za prirodnim plinom.
Očajnička potraga za plinom
Zapadne zemlje počele su okretati leđa ruskim energetskim izvorima nakon što je ta zemlja napala Ukrajinu krajem februara. Uvedene su sankcije ruskom energetskom sektoru u pokušaju da se našteti finansiranju ruske vojske i invazije, dok je Moskva uzvratila prekidom zaliha plinom nekim evropskim zemljama koje su odbile plaćati u rubljima, a nekim drugima, poput Nemačke, smanjila isporuke.
Plin postao ključni pokretač inflacije
Upozoravajući na ekstremni skok cijena plina od 700 posto u Evropi od početka prošle godine, što celi kontinent gura na rub recesije, Bloomberg, pak, ističe da je taj energent trenutno najvažnija i najtraženija roba na svetu.
Prirodni plin je, kako se navodi, zbog toga i ključni pokretač globalne inflacije i nalazi se u središtu sukoba velikih sila, koji je toliko intenzivan se u glavnim gradovima diljem zapadnih zemalja planovi borbe protiv klimatskih promjena potiskuju u drugi plan. Ukratko, prirodni plin, kako se ističe, sada konkurira nafti kao gorivo koje oblikuje geopolitiku, a nema ga dovoljno da bi stvari funkcionirale.
Rat u Ukrajini ‘katapultirao‘ je plinsku krizu na novu razinu, uskrativši ključni deo zaliha. Dok Rusija smanjuje isporuke plinovodima u Evropu, većina evropskih zemalja poručuje da bez obzira na sve žele prestati kupovati taj energent od Kremlja, iako ne odmah.
Plin kao nova nafta
Čelnici grupe G7 traže načine za obuzdavanje ruske zarade od plina, koja pomaže u finansiranju rata u Ukrajini i podržavaju nova ulaganja u LNG, a siromašnije zemlje, koje su gradile energetske sustave na jeftinom plinu, sada takođe traže način kako da si ga priušte.
BONUS VIDEO:
Ameri vam podmetnuli kajlu jer će sada vaša privreda zavisiti od njih i njihovog plana. Drže vas u šaci od II svetskog rata. Šteta, bili ste najjači u EU a sada po savetu USA pomažete komičara i psihopatu Zelenskog i time srozavate svoj narod i privredu.