Sindrom praznog gnezda pogađa RODITELJE, a nastaje kad dete napusti njihov dom: EVO kako da ga prepoznate

Sasvim je normalno i prirodna da deca u određenom trenutku napuste svoje roditelje i rade na stvaranju sopstvene porodice.

Međutim, neki roditelji jednostavno ne mogu da se pomire sa činjenicom da su njihova deca otišla svojim putem.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Tada  ostaju “zaglavljeni” između roditeljstva i samostalnosti njihove dece.

Najveća ironija roditeljstva je ta da, ako uradite stvarno dobar posao u vaspitanju dece, ona će vas napustiti i osamostaliti se. U tom trenutku, umesto da osete ponos što su vaspitali uspešnog čoveka, naučili ga osnovnim životnim veštinama, osposobili ga da bude nezavistan i dovoljno samopouzdan, nema roditelja koji ne oseti tugu zbog rastanka.

Šta je sindrom praznog gnezda?

Sindrom praznog gnezda podrazumeva osećaj usamljenosti i tuge kada dete napusti roditeljski dom. Najintenzivnije se doživljava kada i poslednje dete ode iz porodice i osamostali se. Nakon toga, roditeljska uloga se najviše menja. Roditelj polako shvata da njegova deca više nisu mala i da mogu da brinu sama o sebi.

Završava se jedna faza života i u potpunosti je normalno da se zbog toga oseća žalost, anksioznost, pa čak i strah od naredne faze u životu.

Kada nastaje problem?

Problem nastaje kada roditelj ne uspe da se privikne na novonastalu situaciju, kada je doživljena tuga toliko intenzivna i dugotrajna, a pored toga se javljaju doživljaji besmisla, beskorisnosti, strah od starenja, bolesti i završetka života, zatim klinička stanja poput depresije, alkoholizam, hipohondrije, različitih fobija. Na interpersonalnom nivou mogu se javiti povlačenje od prijatelja, učestali konflikti sa partnerom.

Takođe, čest je i intenzivan strah da deca neće moći samostalno da se snađu, što često rezultuje uplitanjem u njihov svakodnevni život, što posledično vodi svađama, a tim se produbljuju prethodno navedene emocije.

Kod koga će se intenzivnje ispoljiti sindrom praznog gnezda?

Statistički je dokazano da majke teže prihvataju odvajanje od dece, nego očevi. Koliko god da su oba roditelja povezana sa detetom i uključena u njegovo vaspitanje, činjenica je da se majke više ne identifikuju sa roditeljkom ulogom, te teže i prihvataju promenu.

Situacija se još više pogoršava ako je u pitanju samohrana majka ili majka koja ima samo jedno dete. U takvim situacijama se stvara odnos sa više međusobne zavisnosti, pa je i separacija (odvajanje) teža.

Sa “praznim gnezdom” se teško nose i bračni parovi kod kojih je brak sveden na formalnost i isključivo roditeljsku ulogu. Ako postoji konflikt koji je prikrivan zajedničkom brigom o deci, u situaciji njihovog odlaska, taj konflikt će postati intenzivan. Ne mora čak ni da postoji konflikt, dovoljno je samo da su kroz svakodnevnu brigu o deci, zanemarili brigu o svom braku.

Zbog toga su i sve češći razvodi u 50 – im i kasnije, a rešenje problema može da se nađe u bračnim terapijama kroz koje će supružnici ponovo pronaći i izgraditi bračne uloge. Problem se intenzivno ispoljava i kod ljudi kod kojih već postoji određena depresivna simptomatologija. Zatim, oni koji su otišli u penziju i teško podneli prestanak radnog angažovanja, pa i odlazak dece doživljavaju kao napuštanje i produbljuju svoj osećaj beskorisnosti.

U poslednje vreme, osećaj usamljenosti dodatno je pojačan i činjenicom da deca sve češće, osim što napuštaju roditeljski dom, zbog potrage za poslom napuštaju i mesto, državu, pa čak i kontinent. U takvim situacijama, roditelji moraju da se pomire i sa činjenicom da će decu viđati veoma retko i da će još više biti isključeni iz njihovog svakodnevnog života.

Kako olakšati sebi i bolje se nositi sa sindromom praznog gnezda?

Neke od strategija za prevazilaženje sindroma praznog gnezda mogu biti:

1. Pronalaženje novog hobija ili vraćanje na stari

Mnogi od vas se možda sećaju perioda kad su dobili dete u kolikoj meri su bili zauzeti brigom o njemu i kako su bili prinuđeni da zapostave svoja lična interesovanja. Tada ste verovatno obećali sebi da ćete im se vratiti čim budete imali vremena, ali ste u međuvremenu uvučeni u svakodnevnu kolotečinu, a briga i radost oko dece potisnuli su ostale preokupacije.

Istina je da sa godinama ljudi gube veći deo interesovanja, kao i strasti koje su tipične za mladost, ali ovo može biti period kada se nekima od njih možete ponovo posvetiti. Ako nenekim starim hobijima, uvek postoji prostor da pronađete neke nove.

2. Planiranje aktivnosti sa ljudima iz okruženja

To što dete ne živi pod istim krovom sa vama, ne znači da se ste napušteni i sami. Možete da planirate zajednička druženja i aktivnosti sa prijateljima, da pronađete zajedničko interesovanje sa partnerom, ili da se preko novih hobija upoznate sa novim ljudima.

Naravno, niko od njih ne može da vam nadomesti kvalitetno vreme provedeno sa vašim detetom, ali to i nije svrha ovih aktivnosti. Kroz druženje sa ljudima, posebno ako su vršnjaci, možete da nađete sagovornike koji prolaze kroz iste probleme kao i vi, samim tim se međusobno dobro razumete, što može da donese izvesno olakšanje.

3. Održavanje kontakta

Možda vas zanima

Sve više predškolaraca pada na testu za upis u prvi razred zbog nezrelosti, ovo su najveći problemi

Dvoje dece iz Tiršove dobija organe od roditelja: Stručnjaci iz Londona dolaze da transplantiraju bubrege

Rusija i Ukrajina dogovorile razmenu dece odvojene od svojih porodica u ratu

Uskršnji bazari, radionice za decu i pozorišne predstave na beogradskim pijacama



Izvor: Objektiv.rs, badawi.rs