Služba državne bezbednosti vrbovala je saradnike po veoma strogim pravilima, a onda ih obučavala da budu spremni na akcije koje podrazumevaju fizičko neutralisanje lica, za koje je procenila da ugrožavaju bezbednost države.
Podsetimo da je Objektiv juče objavio fragmente iz monstruozne Knjige streljanih, koja je nastala kao evidencija ubistava neistomišljenika komunističke vlasti koje je vršila OZNA, inače preteča Službe DB, nastala po direktivi Josipa Broza Tita.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
KRIVIČNO GONJENJE
Ovde je podrobno navedeno kako se prolazi informativni razgovor, kako se obavlja proveravanje i praćenje, a kako stiče saradnik na terenu. Osim toga, ovde se navode i načini plasiranja dezinformacija, kao i načini prikupljanja podataka putem tajnog pretresa.
– Ako mi ustanovimo određenu neprijateljsku delatnost i ima uslova da se lice krivično goni, uvek treba da nam je cilj krivično gonjenje. Međutim, u praksi je da SDB veoma mali broj obrada okončava krivičnim gonjenjem, a iz više razloga. Najčešće je to zbog toga što još kod zavođenja obrade nismo imali ispravan kriterij, a ako smo ga imali, u toku vođenja obrade nismo obezbedili odgovarajuću dokumentaciju za potrebe krivičnog gonjenja – stoji u delu posvećenom metodama rada DB.
NEPRIJATELJ U MREŽI
Obračunavanju s neprijateljima režima posvećen je jedan deo ovog tajnog spisa, po kojem je očigledno da se mnoge stvari u funkcionisanju obaveštajne službe nisu promenile ni danas.
– Svaka služba, pa i naša, teži za tim da što pre otkrije, dokumentuje i suzbije neprijateljsku delatnost. Samo angažovanje ovakvog lica obično je manje složeno, a neuspeh plasiranja „bezbolniji” – lakše je pronaći razlog za „opravdanje” neuspeha, jer negativne posledice nisu u tolikoj meri neposredno prisutne i vidne kao u slučaju „angažovanja” člana neprijateljske grupe koji i dalje ostaje neprijatelj, ali tada i u našoj mreži – ističe se u ovom dokumentu.
TEŽNJA PSIHIČKOM SLOMU
Ukoliko je Služba zainteresovana za konkretnu osobu, a ona se opire poslu u DB, onda se teži njenom “psihičkom slomu”.
– Pri pridobijanju lica za saradnju, kandidati mogu imati negativne stavove prema saradnji zbog određenog vaspitanja, pripadnosti nekoj sredini, stranom državljanstvu, zbog određenog političkog ubeđenja itd. Te suprotnosti mogu biti i vrlo oštre, tako da se lice ponekad i prisiljava na saradnju (“kompromitujući materijal”). Otuda se nameće potreba za prevazilaženjem tih suprotnosti, za sticanjem poverenja, za usklađivanjem interesa, za pronalaženjem „zajedničkog jezika”. Prema tome, angažovanje je i svojevrsno psihološko „lomljenje”, praćeno, zavisno od lica, promenljivim intenzitetom krize – piše u pravilniku.
Spasić: Biti obaveštajac je posebna čast
Najjpoznatiji srpski obaveštajac Božidar Spasić kaže za Objektiv da je Pravilnik Službe državne bezbednosti interni Ustav kog se svaki obaveštajac morao pridržavati kao Svetog pisma.
– Taj spis je prava Biblija tajne policije. To je najtajniji dokument u državi, čije je preštampavanje zabranjeno i svaki primerak ima svoj broj kako bi se tačno znalo u čije je ruke otišao. Pisan je za potrebe pripadnika službe, sa kojim se oni upoznaju odmah po stupanju na dužnost. Striktnim pridržavanjem ovog pravilnika, obaveštajac se oslobađa bilo kakve odgovornosti – navodi Spasić. On je kao debeovac radio od 1978. do 1993. Kako ističe naš sagovornik, postoji čitav niz utvrđenih provera da bi neko stupio u Službu.
– Tako je u svakoj državi na svetu, pa je zato ulazak u državni aparat koji se bavi bezbednošću posebna čast. Kad postanete deo Službe, to je znak da imate besprekornu biografiju, jer je nizom provera, koje obično traju oko šest meseci, utvrđeno da vama mogu poveriti tako važan zadatak, kao što je bezbednost države. Posle te provere ide se na šestomesečni kurs, gde se prolaze sva ova pravila, tada se vrše simulacije realnih događaja. Na primer, vrši se pretres u nameštenom stanu i slično. Svako počinje od zvanja “mlađi inspektor”, koji je običan ćata, jer prikuplja obaveštenja na terenu, pa kasnije napreduje u Službi – navodi Spasić za naš list. Ističe da se operacije likvidacija osoba, za koje se procenilo da predstavljaju opasnost po državnu bezbednost, poveravaju specijalnim jedinicama DB.
– Ako padne saradnik prilikom bilo kog akta u kome treba nekoga fizički eliminisati, urušava se ceo sistem Službe. Zato su to najsloženije operacije u kojima učestvuju isključivo pripadnici specijalnih jedinica Službe, koji se posebno obučavaju za likvidacije. Ti specijalci moraju biti ekstremno dobro vojno i policijski obučeni, odlični strelci, sjajni poznavaoci stranih jezika, da poznaje sredinu u kojoj treba da izvrše operaciju čiji je cilj neutralisanje određenog lica – priča naš sagovornik.
PIŠE: GORAN MITROVIĆ
Ovu i ostale aktuelne teme pročitajte u štampanom izdanju Objektiva.
Redakcijo.... dobro prostudirajte dokumenta na linku koji sam vam prosledila. Narod koji je ustao protiv nezakonite aneksije je nazvan po starom crnogorskom narodnom jeziku, ''ustaši'' ili izgovor.... uusstaaaaši. Uzvedeno od ''ustanka''. Vidite da su srbi oko morave jasno pokazivali klicu nasilnosti nacističkog prije Nacista. Te, nemoj te samo u superlativima pričati o nama, svim srbima. Nismo svi srbi isti. U Crnoj gori je čast, integritet i riječ zakon. To je ta razlika izmedju Srbije i Crne gore. Oko Morave su prevrtljivi, materijalno najvažnije. Nisu svi, ali većina jeste. Inače, srbi iz Srbije oko Morave ne mogu biti veći srbi od crnogorskih starih srba, jer Stevan Prvovenčani je rodjen na Ribnici reci, u centru Podgorice. Nemanuć trvrdjava. Tako da nemojmo da karikiramo istoriju.
Vjerodostojni dokumenti o crkvi Crne Gore koja je aukefalna, Srbija ne može da prisvaja niti da izvlači porez, jer je Srbija nije gradila. U analiziranju se ne smije biti pristrasan, Ovdje jasno piše, i ispod YT linka prenosim taj dio teksta. Tako, jesmo mi srbi u Srbiji, ali se mora tačno i istinito govoriti. Mi sve vreme unosimo novac iz CG bez plaćanja poreza, a Ostrog je otet od Crne Gore. Ostrog jeste svetinja Crne gore, crnogorskog naroda, a ne nikako države Srbije. I, ne srba koji naginju Moravi, nego srba koji su crnogorci, a to su oni koji su došli iz Stare Crne Gore, Hercegovina odakle je i sveti Vasilije slava mu i milost. Kod nas srba, oko Morave, konstanta je neka žalopojka kako nama neko radi nešto. Nismo ni mi cveće. Mnogo smo grešili i bili arogantni. https://montenegrina.net/nauka/istorija/crna-gora-u-xx-v/bozicni-ustanak/nekoliko-stranica-iz-krvavog-albuma-karadordevica/ ...''Kao što ćemo kasnije pokazati, najgorem ruglu izložena su bila od strane Srbijanaca dva svetitelja crnogorska, mitropoliti: sv. Vasilije čudotvorac ostroški i sv. Petar čudotvorac cetinjski, čiji je prestiž ogroman ne samo među hiršćanskim svijetom nego i među Muslimanima Bosne i Hercegovine, Arbanije i sviju okolnih zemalja, koji su radi poklonjenja dolazili u Crnu Goru redovno svake godine u jednom ogromnom broju.'' Ovo je sve istina jer u mi pričali učesnici svega ovoga još sedamdesetih godina prošlog veka. Zato nemojte više blatiti Tita za korist Karadjordjevića. Oni su propast Srbije. Vazda bili i biće.