Kada se pokvari veš-mašina, mobilni telefon ili usisivač, mnogi potrošači prvo pogledaju cenu novog uređaja, a tek onda razmišljaju o popravci. U velikom broju slučajeva ispostavi se da je kupovina novog proizvoda jeftinija ili jednostavnija od servisiranja starog.
Upravo zbog toga Evropska unija je usvojila Direktivu o „pravu na popravku“ (Right to Repair), koja treba da podstakne građane da proizvode popravljaju umesto da ih bacaju. Nova pravila stupila su na snagu 30. jula 2024. godine, a države članice imaju rok do 31. jula 2026. da ih prenesu u svoja nacionalna zakonodavstva.
Pravo na popravku predstavlja skup pravila kojima se proizvođači obavezuju da potrošačima omoguće lakšu, bržu i pristupačniju popravku proizvoda koji se mogu servisirati.
Ideja nije da proizvođači besplatno popravljaju svaki uređaj, već da popravka postane realna alternativa kupovini novog proizvoda. To podrazumeva dostupnost rezervnih delova, jasne informacije o uslovima servisiranja i obavezu proizvođača da određene proizvode popravljaju čak i nakon isteka zakonske garancije, ukoliko su oni prema pravilima EU tehnički predviđeni za popravku.
Evropska komisija navodi da se svake godine u Evropskoj uniji prerano odbacuju milioni proizvoda koji bi mogli da budu popravljeni.
Posledice nisu samo ekološke. Prema podacima Saveta EU, takva praksa godišnje dovodi do stvaranja oko 35 miliona tona otpada, proizvodnje 261 milion tona emisija gasova sa efektom staklene bašte i potrošnje oko 30 miliona tona prirodnih resursa.
Pored toga, Evropska unija procenjuje da bi razvoj sektora popravki mogao da podstakne investicije i rast vredan oko 4,8 milijardi evra, uz otvaranje novih radnih mesta u servisnim delatnostima.
Nova pravila odnose se na proizvode za koje evropsko zakonodavstvo već predviđa mogućnost popravke. Među njima su, između ostalog veš-mašine, frižideri, televizori, mobilni telefoni i određeni drugi elektronski uređaji.
Lista proizvoda može se proširivati kako EU bude uvodila nove zahteve za dizajn proizvoda koji omogućava lakšu popravku.
Sa ovom direktivom dolaze i neka nova pravila i obaveze, pre svega, proizvođači će morati da popravljaju proizvode za koje postoji obaveza popravke prema evropskim pravilima, u razumnom roku i po razumnoj ceni, ukoliko popravka nije besplatna.
Potrošači će imati pristup standardizovanom evropskom obrascu sa informacijama o ceni popravke, vremenu potrebnom za servis i drugim uslovima, kako bi lakše mogli da uporede ponude različitih servisera.
Takođe, ako se kupac tokom garantnog roka odluči za popravku umesto zamene proizvoda, zakonska odgovornost prodavca produžava se za dodatnih 12 meseci nakon izvršene popravke.
Još jedna novina je evropska onlajn platforma koja će povezivati potrošače sa ovlašćenim i nezavisnim serviserima u svim državama članicama, a planirano je da bude dostupna od 2027. godine.
Od proizvođača se očekuje da obezbede rezervne delove po razumnim cenama, učine informacije o servisiranju lako dostupnim i proizvode uređaje koji mogu duže da traju, budu popravljani, ponovo korišćeni i reciklirani. Cilj je da se smanji praksa u kojoj se uređaji menjaju čim istekne garancija ili kada popravka postane preskupa.
Srbija za sada nije obavezna da primenjuje Direktivu, ali kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji u procesu je usklađivanja zakonodavstva sa evropskim propisima. To znači da bi deo ovih pravila mogao da postane relevantan i za domaće tržište u narednim godinama.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)