“Како год да окренемо, не пише нам се добро”: Српски економиста о Трамповим царинама

Оваква несигурност на тржишту би могла да значи компензације у смислу смањења добитни и других трошкова

Инсталирајте нашу иОС или Андроид апликацију
Фото: принтсцреен/X

Председник САД Доналд Трамп је другог дана априла уздрмао свет најавом нових царина које треба да ступе на снагу до 10. априла. Према листи коју је поделио са мендијима, Србији су уведене царине у висини од 37 одсто.

Шта ово тачно значи и како може утицати на нашу земљу упитали смо економисту др. Љубодрага Савића који оцењује за Телеграф Бизнис да је ова царинска стопа врло висока.

Др. Савић је истакао да ове нове царине имају двоструки ефекат.

Директан ефекат

– Директан ефекат се односи углавном на аутомобилске гуме, аутомобилске делове, ловачко оружје, полаутоматске пушке, аутомобилске гуме, односно тих 4-5 ставки које Србија извози. Ти производи ће, наравно бити значајно скупљи на америчком тржишту. Ово је радикално повећање – наводи Савић.

Како истиче то је потенцилано велику удар у смислу конкурентности наших производа на америчком тржишту.

– Ово може да значи да ће се наши производи слабије продавати, да ће резултати бити слабији. Питање је онда како ће и где компаније из Србије пронаћи друго тржиште – наводи.

Како додаје, оваква несигурност на тржишту би могла да значи компензације у смислу смањења добитни и других трошкова како би се смањила цена производа која би потом могла да буде конкурентна на америчком тржишту.

Индиректан ефекат

Много већи ефекат, како наводи, лош ефекат ће Србија претрпети због чињенице да смо добро повезани са фабрикама из Еуропске уније.

– Овде пре свега мислим на Немачку. Трамп је увео такође царине на немачке производе, значи на производе које долазе из Немачке. А ако немачке компаније не могу да се прилагоде на америчком тржишту, не исплати им се не излазе на тржиште, то значи да ће они или тражити друга тржишта или ће смањивати производњу.

Др. Савић наводи да ће, за почетак, ако им то не буде одговарало, вероватно смањивати производњу. Истиче да ће за све ове процесе требати неко време да се спроведу.

Како то утиче на Србију?

Осврћићи се на потенцијалне негативе ефекте на Србију, др. Савић подсећа да велики број немачких компанија које своје производе изводе у САД, посебно у аутомобилској индустрији, има своје фабрике у Србији.

– То је директна штета коју ће Србија трпети. Моја је процена да ће та штета бити значајно већа него што је штета везана за директан увоз. При томе, ми можда Американцима нешто “испегламо” око њихове методолошке рачунице, мада они то примењују у целом свету.

Шта је Трампов циљ?

Објашњавајући Трампове мотиве за увођење нових санкција др. Савић указује на дискрепанцију између тврдњи српске власти која наводи да постоји дефицит у трговини те да је амерички извоз виши од српског, док Трамп тврди обрнуто, што је и довело до износа од 37 одсто.

– Уствари Трамп то врло једноставно гледа. Он гледа колика треба да буде царина да би он могао, у неком кратном времену, да уравнотежи спољнотрговинску размену – каже др. Савић.

Према његовом мишљењу, Трамп не тражи да се више извози у Србију.

– Он жели да буде једноставно овако – ако је сад 620 милиона извоз да 620 милиона буде и увоз, и онда ће он размишљати о другим царинама – наводи.

Крајњи мотив је заправо пресељење производње у САД.

– Дођите у Америку и имаћете царине 0! Високе царине ће бити велики мотив компанијама да преселе производњу у САД. Али ко ће онда запошљавати раднике немачке или кинеске раднике? – каже Савић.

Бојазан постоји, то јесте Трампова идеја

Што се Србије тиче, наводи да се странцима, на пример, немцима, не исплати да фабрике врати у матицу јер су у нашу земљу дошли због јефтиније радне снаге и ресурса.

– Да се врате те фабрике из Србије у Немачку, то се њима не исплати. Они су овде и дошли због ниске цене радне снаге, ниске цене гаса, електричне енергије као и огромних државних субвенциј. Држава им је, практично, добро на услузи – наводи.

Стране компаније сада морају да се прерачунају и виде шта им је исплативије – да остану овде или да преместе производњу у САД где неће имати помоћ државе, где су другачији прописи и где је цена радне снаге много скупља.

– Тако да, како год да окренемо, у суштини, не пише нам се добро – закључује др. Савић.

Извор:

Коментари (0)

Оставите коментар

    Тренутно нема коментара. Будите први који ће коментарисати!

Издвојено за вас