Ljudsko ponašanje se razlikuje – dok neki uživaju u društvu i osećaju se ispunjeno u gužvi, drugi preferiraju samoću ili mirna okruženja. Švajcarski psiholog Karl Jung prvi je uveo pojmove introvert i ekstrovert kako bi opisao načine na koje ljudi crpe energiju i komuniciraju sa svetom.
Introverti su osobe koje se osećaju osveženo kada provode vreme sami i uživaju u introspektivnim aktivnostima poput čitanja ili pisanja. Društvene situacije mogu ih iscrpeti, pa se radije posvećuju manjim, dubljim vezama i često deluju povučeno ili rezervisano. S druge strane, ekstroverti crpe energiju iz društvenih interakcija. Oni uživaju u velikim okupljanjima, lako sklapaju nova prijateljstva i preferiraju dinamična okruženja koja ih motivišu i stimulišu, navodi Health.
Važno je naglasiti da većina ljudi nije potpuno introvertna ili ekstrovertna, već se nalazi negde između i poseduje osobine oba tipa. Introverti često slušaju više nego što govore, promišljaju pre nego što iznesu mišljenje i osećaju se najopuštenije kada su sami. S druge strane, ekstroverti su otvoreni, društveni i energični, ali mogu postati nestrpljivi ili im dosaditi kada su duže vreme sami.
Iako se introverti i ekstroverti razlikuju, oba tipa dele potrebu za društvenom podrškom, dubokim vezama i osećajem pripadnosti. Njihove osobine često zavise od kombinacije genetskih i spoljašnjih faktora. Introverti se bolje fokusiraju, preferiraju duboke razgovore i osećaju se odmorno nakon vremena provedenog sami. Ekstroverti, s druge strane, uživaju u grupnim aktivnostima, brže procesuiraju misli kroz razgovor i lako se prilagođavaju novim situacijama.
Introverti imaju prednosti poput promišljenosti, empatije i nezavisnosti, ali ih društvo često pogrešno doživljava kao stidljive ili povučene. Nasuprot tome, ekstroverti su samouvereni i energični, što im omogućava da uspešno grade odnose i prilagođavaju se društvenim okruženjima, iako ponekad mogu biti pogrešno shvaćeni kao nametljivi ili manje pažljivi prema drugima.
Ključno je prihvatiti svoju prirodu i razvijati snage svog tipa ličnosti. Introverti bi trebalo da cene svoje vreme u samoći, nauče da postave granice i slobodno izraze svoje mišljenje. Ekstroverti, s druge strane, mogu raditi na slušanju drugih, poštovanju tuđih granica i povremenom pronalaženju užitka u samoći. Bez obzira na to da li ste više introvert ili ekstrovert, važno je pronaći aktivnosti i društvo koje vas ispunjavaju i daju vam energiju za život.
Ipak postoje naučnici koji smatraju da psiha nije ključna u određivanju tipa ličnosti, već je to pre svega biohemijska funkcija mozga.
Neuronaučnik Endru Huberman otkrio je da razlika između introvertnih i ekstrovertnih osoba nije u tome da li su tihi ili društveni, već u načinu na koji njihov mozak obrađuje dopamin tokom socijalnih interakcija. Introverti zapravo oslobađaju više dopamina nego ekstroverti tokom kratkih društvenih trenutaka, što ih čini zadovoljnim i motivisanim uz manje interakcije. Ekstroverti, s druge strane, oslobađaju manje dopamina i potrebne su im češće socijalne aktivnosti da bi se osećali uravnoteženo.
Ovo se ne odnosi samo na etikete ličnosti – radi se o neuronauci. Dopaminski sistem mozga određuje koliko nam je socijalne interakcije potrebno da bismo se osećali ispunjeno. Sledeći put kada se zapitate zašto neko uživa u gužvi, dok drugi preferira miran razgovor, setite se – sve je to u mozgu.
View this post on Instagram
Komentari (0)