Zapadne zemlje predvođene Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom uložile su skoro 81 milijardu dolara u poluprovodnike sledeće generacije nastojeći da dobiju globalnu bitku protiv Kinom za prevlast na tom polju.
Međutim, to je samo prva tranša od skoro 380 milijardi dolara koju su vlade širom zapadnog sveta obećale kompanijama poput „Intela“ i „Tajvan semikonduktor manifakturin“ kako bi povećali proizvodnju moćnijih mikroprocesora.
Porast ulaganja u ovoj oblasti jačaju rivalstvo Vašingtona i Pekinga oko napredne tehnologije do kritične granice koja bi mogla da oblikuje budućnost globalne ekonomije.
„Nema sumnje da smo prošli Rubikon u pogledu tehnološke konkurencije sa Kinom, posebno u oblasti poluprovodnika,“ kaže Džimi Gudrik, viši savetnik za Kinu i stratešku tehnologiju, prenosi Blumberg.
Ono što je u početku bila samo zabrinutost zbog brzog napretka Kine u ključnoj elektronskoj opremi, postalo je noćna mora tokom pandemije, kada je došlo do nestašice čipova na globalnom nivou što je pokazalo važnost ovih sićušnih uređaja za ekonomsku bezbednost.
Američka i saveznička potrošnja na čipova predstavlja novi izazov za dugoročnu industrijsku politiku Pekinga, iako će plodovima biti potrebno mnogo godina da sazre. Priliv finansijskih sredstava ojačao je borbene linije u trgovinskom ratu između Sjedinjenih Država i Kine, uključujući Bliski istok i Japan.
„Intel” bivši svetski lider u proizvodnji poluprovodnika koji je poslednjih godina izgubio poziciju od rivala „Nvidije” dobija neku vrstu spasa. Američki investicioni planovi dostigli su tačku preloma kada su zvaničnici u aprilu najavili grantove od 6,1 milijarde dolara MTI najvećeg američkog proizvođača kompjuterskih memorijskih čipova.
Predsednik Džo Bajden je uključio taj kanal za finansiranje u zakon o nauci iz 2022. godine, obećavajući 39 milijardi dolara grantova proizvođačima, plus zajmove i garancije za dodatnih 75 milijardi dolara i poreske olakšice do 25 odsto.
Povećana potrošnja takođe podstiče konkurenciju između SAD i njihovih saveznika u Evropi i Aziji, koji jure rastuću potražnju za uređajima koji podstiču napredak u veštačkoj inteligenciji i kvantnom računarstvu.
Evropska unija je razvila sopstveni plan od 46,3 milijarde dolara za proširenje lokalnih proizvodnih kapaciteta. Evropska komisija procenjuje da će javna i privatna ulaganja u ovaj sektor iznositi više od 108 milijardi dolara, uglavnom za podršku velikim proizvodnim lokacijama.
Dva ključna evropska projekta su u Nemačkoj: Intelova fabrika u Magdeburgu, koja košta oko 36 milijardi dolara plus skoro 11 milijardi dolara subvencija, i zajedničko preduzeće TSMK od 11 milijardi dolara, od čega će polovina biti pokrivena javnim fondovima.
Uprkos tome ni za jednu od njih Evropska komisija još nije konačno odobrila državnu pomoć. Stručnjaci upozoravaju da investicije bloka neće biti dovoljne da do 2030. godine dostignu 20 odsto svetske proizvodnje poluprovodnika.
Ostale evropske zemlje imaju ozbiljne poteškoće u finansiranju velikih projekata i privlačenju kompanija. Španija je 2022. godine najavila da će posvetiti skoro 13 milijardi dolara proizvodnji poluprovodnika, ali je do sada dala samo male iznose nekolicini kompanija.
Ekonomije u razvoju takođe su željne da uđu u trku čipova. Indija je u februaru odobrila 10 milijardi dolara za investicije koje finansira vlada, uključujući i ponudu Tata grupe za izgradnju prvog velikog proizvodnog pogona poluprovodnika u zemlji.
U Saudijskoj Arabiji razmatraju mogućnost velikih investicija u ovoj oblasti jer kraljevina nastoji da diversifikuje svoju ekonomiju koja zavisi od fosilnih goriva.
Japansko ministarstvo trgovine izdvojilo je oko 25,3 milijarde dolara za kampanju proizvodnje čipova.
„Sva ova ulaganja u proizvodnju, zasnovana na vladinom inputu, a ne na tržišnom inputu, mogla bi završiti u situaciji u kojoj ima više kapaciteta nego što je potrebno“, smatra analitičarka Bernštajn Sara Ruso.
Kina sada gradi više novih fabrika poluprovodnika nego bilo koja druga zemlja, povećavajući proizvodnju manje glamuroznih starih čipova dok akumulira stručnost potrebnu za tehnološki skok. Zemlja takođe radi na domaćim alternativama za „Nvidijine” AI čipove i druge.
Komentari (0)